Nove nedoumice oko Severnog toka 2 - Iz projekta se zbog sankcija povuklo 18 kompanija

Povlačenje 18 zapadnih kompanija iz Severnog toka 2 pod pretnjom američkih sankcija bacilo je sumnju na budućnost gasovoda koji bi udvostručio direktne isporuke ruskog gasa u Nemačku, dok iz Evropske unije stiže poruka da sporni projekat nije neophodan za energetsku sigurnost članica, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

SAD su u ponedeljak saopštile da je zabeležen napredak u povlačenju evropskih kompanija iz gasovoda Severni tok 2, premda kritičari projekta pozivaju na snažnije mere, prenosi Frans pres.

Stejt department je u izveštaju koji je tražio Kongres, naveo 18 uglavnom zapadnih kompanija koje neće biti predmet sankcija, pošto su, kako je rekao portparol Stejt departmenta Ned Prajs (Price) uložile "dobronamerne napore da ugase aktivnosti povezane sa Severnim tokom 2".

Budućnost ruskog gasovoda koji ide u srce Evrope dovedena je u pitanje pošto se 18 kompanija suočenih s američkim sankcijama povuklo iz projekta, ocenjuje Tajms, ukazujući da se projektu vrednom 11 mlrd USD protivi široki savez zapadnih država, uključujući SAD, Veliku Britaniju, Francusku i Poljsku.

Mada se Bajdenova administracija dosad uzdržavala od kažnjavanja nemačkih kompanija uključenih u gasovod, Stejt department je otkrio da su firme koje pružaju veći deo finansijske i tehničke podrške projektu uplašene sankcijama.

Projekt Severni tok 2, ističe Tajms (The Times), stekao je politički značaj koji daleko prevazilazi 55 milijardi kubnih metara gasa koji bi se isporučivao Nemačkoj i drugim državama centralne Evrope, pošto njegovi protivnici tvrde da rizikuje destabilizaciju Ukrajine, kao i da daje ruskom predsedniku Vladimiru Putinu veću moć za manipulaciju Evropom preko pretnje da će zatvoriti dotok energenta.

Konzorcijum Severni tok 2, u koji su uključene i evropske energetske kompanije, zasad odbija da kaže kada će gradnja biti završena, ali je danska vlada navela da očekuje da će radovi biti završeni do kraja maja.

Ipak, ističe Tajms, talas povlačenja evropskih kompanija izazvao je sumnju da li će evropska strana plana moći da funkcioniše.

Bajdenova administracija razapeta između popravljanja veza s Nemačkom i republikanaca u Kongresu, zauzela je mekši stav prema Severnom toku 2 nego što su to očekivali neki u Kongresu SAD, ocenjuje Forin polisi (The Foreign Policy).

Suočena sa dilemom šta da radi s kontroverznim ruskim gasovodom, Bajdenova administracija je, prema pisanju američkog časopisa, u suštini dozvolila da se projekat zasad nastavi, odlukom da ne uvede nove sankcije uključenim kompanijama.

U izveštaju podnetom Kongresu, Stejt department je identifikovao ruski brod "Fortuna" i njegovog vlasnika KVT-Rus da krše zabranu rada na projektu, otvarajući put za dalje sankcije, ali, ističe Forin polisi, u izveštaju nisu navedeni drugi brodovi za koje su mediji pisali da rade na Severnom toku 2.

Odgovor na projekat kojim bi se ruski gas isporučio Nemačkoj zaobilazeći Ukrajinu, predstavlja rani test za Bajdenovu administraciju koja pokušava da uravnoteži popravljanje veza s Berlinom sa suprotstavljanjem ruskim geopolitičkim igrama u Evropi, a, ističe Forin polisi, takodje predstavlja novi izazov za odnos administracije s Kongresom po pitanju spoljne politike.

Pojedini republikanski poslanici kritikovali su Stejt department zbog izveštaja o Severnom toku 2 u kojem nisu imenovane nove kompanije za uvođenje sankcija, dok su i republikanci i ključni članovi Demokratske partije tražili objašnjenje za stav administracije, ukazuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

Očekivalo se da će izveštaj Stejt departmenta sadržati spisak kompanija uključenih u izgradnju gasovoda, čime bi bile meta sankcijama SAD, ali Stejt department imenovao dva entiteta koje je Trampova administracija već kaznila, zajedno sa 18 kompanija, uglavnom osiguravača, koje su već napustile projekat ili sada odustaju.

Nastavak radova 6. februara trebalo je da pokrene uvođenje američkih sankcija što se dosad nije desilo, ističe list, ali objašnjava da administracija može da izbegne nametanje sankcija prema odredbi o nacionalnom interesu iz zakona iz 2020.

S druge strane, ukazuje Volstrit džurnal, dok nenavodjenje novih meta za sankcije omogućava nastavak radova na Severnom toku 2 koji je završen 90% istovremeno Bajdenovoj administraciji pruža vreme za razgovore s Nemačkom o projektu i za formulisanje sopstvene politike o tom gasovodu.

Visoka zvaničnica Evropske komisije rekla je u utorak da EU nije potreban Severni tok 2 za obezbeđivanje njene energetske sigurnosti, ali da je odluka o zaustavljanju projekta za dovođenje ruskog gasa u Nemačku, morala da dođe iz Berlina, prenosi Rojters.

Generalna direktorka odeljenja za energetiku Evropske komisije Dite Jul Jorgensen rekla je predstavnicima Evropskog parlamenta da su ulaganja poslednje decenije u druge gasovode, terminale za uvoz tečnog prirodnog gasa i interkonektore u Evropi već obezbedili dovoljno snabdevanja za energetske potrebe bloka.

Severni tok 2 suočio se s povećanim preispitivanjem, ističe Rojters, pošto su se odnosi EU s Rusijom pogoršali zbog odnosa Moskve prema Alekseju Navaljnom.

Evropski parlament pozvao je prošlog meseca EU da obustavi završetak gasovoda kao odgovor na hapšenje kritičara Kremlja.