Prijava

Moja eKapija

Kontakt

Početna

Vesti

Cene repromaterijala rastu, a cena cveća ostaje ista

Izvor: Agroklub

Četvrtak, 04.03.2021.

08:34

Komentari

Podeli

Ilustracija (Foto: Velychko/shutterstock.com)

Osmi mart se bliži, dan kada se, čini se, kupi najviše cveća, a mnogima se takođe čini i da je ova proizvodnja vrlo isplativa. Međutim, ako se u obzir uzmu ulaganja i cene repromaterijala, koje iz godine u godinu samo rastu, postavlja se pitanje koliko se zapravo od cvećarstva može zaraditi i da li to može biti jedini izvor prihoda jednoj porodici?

Stefan Ribać iz Miraševca kod Kragujevca 11 godina bavi se uzgajanjem cveća. Počeo je sa jednim plastenikom, danas ima četiri i oko 70.000 sadnica. Kada je počeo, cela porodica živela je od tog posla. Danas, on ima dodatni posao kako bi mogao da pomogne roditeljima koji su svakodnevno u plastenicima.

- Svih 365 dana smo u proizvodnji. Nisam u minusu, ostane da se preživi, ali ni blizu onoga koliko nam je ostajalo pre 10 godina kada sam zarađivao neuporedivo više nego sada. Moji roditelji uspeju da ostvare godišnju platu, a ja moram da radim dodatno da bismo opstali - navodi Ribać.

U noći mrazeva se ne spava, nego loži

Sami kupci, napominje, ne cene dovoljno trud i rad. Prema njegovim rečima, svega 10% njih je svesno koliko sredstava i sebe proizvođač mora da uloži. Česta pitanja koja dobija su zašto ne spusti cenu, koliko to košta sama proizvodnja.

- Niko od njih ne zna cene repromaterijala, ne znaju kada se u toku zime i mrazeva cele noći ne spava nego se loži, niko ne računa ulaganje - kaže,

U svom rasadniku, između ostalog, uzgaja ledeno srce, lepog jovu, petunije, vinke, muškatle, surfiniju, englesku muškatlu, različite lozice, a za repromaterijal na godišnjem nivou izdvoji oko 5.000 EUR.

- Za 300 litara supstrata dajem od 2.500 do 2.800 dinara, hemijska zaštita me košta između 300 i 500 EUR u godini, saksije se kreću od jednog do 25 dinara, prihranu plaćam po kilogramu 500 dinara. Za seme i reznice izdvojim više od 3.000 EUR, dok me grejanje košta oko 400 EUR - sabira Ribać troškove.

Što je evro skuplji - skuplji i repromaterijal

Smatra da su te cene vezane za evro i da se, zbog njegovog rasta, podižu i one. Kada je počeo da se bavi cvećarstvom evro je bio oko 80 dinara, a danas je skoro 40 dinara više.

- Reznica muškatle je 0,45, a ide i do 0,55 centi. To je velika razlika ako pogledamo koliko sam je plaćao kada je evro bio 80 u odnosu na to koliko moram da platim sada - kada je oko 117 dinara - navodi.

A cene po kojima naplaćuje svoj trud od početka do kraja sezone, uglavnom, padnu. Cvećarstvom sada, napominje, nije isplativo baviti se kao nekad te razmišlja da smanji obim proizvodnje, a možda je u potpunosti i ugasi.

- Na primer, muškatle prodajem za 150, a onda padnu na 100 dinara. Lepi jova pada sa 30 na 15 dinara, isto važi za srce i petuniju u rasadu, retke i guste belagone prodajem za 50 dinara, lozice se kreću od 150 do 300 dinara. Kada bih zarađivao upola kao pre 11 godina, samo bih se ovim bavio - navodi sagovornik Agrokluba.

Kupovna moć ljudi je opala, svako se opredeljuje za manju biljku koju kasnije sam presadi u viseće saksije, a najviše se traže muškatle, belagone, srca, lepi jova i vinka, ukazuje cvećar iz Miraševca.

Isplati se saksijsko i rezano cveće?

Međutim, neki stručnjaci smatraju da ulaganje u cveće ima smisla. Stručnjak za ratarstvo i povrtarstvo pri Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi u Nišu Tanja Petrović ocenjuje da se ova proizvodnja i te kako može isplatiti.

- Ako krenemo od supstrata, čija količina od 10 l košta od 240 do 300 din, konvencionalnog semena koje se kreće od 40 do 60, a hibridnog koje je 100 dinara za pet semenki muškatle na primer, prihrane tečnim đubrivom sa makro i mikroelementima koje košta oko 600 dinara po litri, mislim da se isplati i saksijsko i rezano cveće - navodi Petrovićeva.

Iako smatra da je od cvećarstva moguće živeti u našoj zemlji, mnogi cvećari ne bi se usaglasili sa tom procenom, posebno ne naš sagovornik koji, da bi došao do kupaca i uspeo da proda proizvedeno, odlazi na pijacu u Rači, Smederevskoj Palanci i Velikoj Plani, ponekad i u Beogradu.

Firme:

Poljoprivredna stručna služba Niš doo Niš

Komentari

Vaš komentar

Naš izbor

Kako da pravilno uzgajate orhideju Agro

Građani Srbije za keš kredite duguju 663 milijarde dinara - Više od 160.000 kasni sa otplatom, pad kamata malo verovatan Finansije

Za podsticaj poljoprivredi i ruralnom razvoju u FBiH namenjeno 164 mil KM Agro

Italiji nedostaje milion radnika Vesti

U Srbiji u prvom kvartalu 2,9% više zaposlenih nego u istom periodu prošle godine Vesti

Cveće iz Rasinskog okruga stiže i do Rusije, Belorusije, Kazahstana Agro

BeoPlantFair - 28. Međunarodni sajam hortikulture od 24. do 27. aprila Agro

Kućne biljke kojima nije potrebno mnogo svetlosti Građevina

Rubrike za dalje čitanje

Retrospektiva investicija

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.

Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu

Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.