Porodična firma Carrots stalni snabdevač velikog lanca trgovina - Na jesen izgradnja hladnjače

Da se i u selu može lepo živeti ako se vredno radi, pokazuje primer porodice Patai iz Novog Itebeja, u opštini Žitište. Atila i njegova supruga Ildiko već 22 godine se na porodičnom imanju bave proizvodnjom korenastog povrća, pre svega šaragrepe, peršuna, paštrnaka, cvekle.

Stoga nije čudno što se njihovo preduzeće zove Carrots, ili "šargarepa" na srpskom.

- Već više od dve decenije porodično se bavimo proizvodnjom korenastog povrća, a od 2013. to radimo u okviru preduzeća. Imamo proizvodnju na otvorenom, na ukupno 50 hektara - priča Atila Patai.

Prvih godina nije bilo lako. Ne samo što je proizvodnja zahtevna, nego je stalni problem bio plasman proizvoda. Kvalitetom i kvantitetom uspeli su da postanu stalni dobavljači jednog velikog trgovinskog lanca.

- Sada je lakše, jer imamo obezbeđen plasman. S druge strane, obavezali smo se na kvalitet i količine, što pred nas stavlja nove zadatke. Jedan je izgradnja hladnjače, koja će nam omogućiti da u toku cele godine imamo obezbeđene dovoljne količine kvalitetnog povrća - kaže Atila.

Izgradnja savremene hladnjače trebalo bi da počne u septembru. Tako bi u sledeću zimu obezbedili dovoljne količine povrća za kontinuirano snabdevanje kupaca. Paralelno, kaže sagovornik Dnevnika, ulaže se u proizvodnju i posebno vodi računa o kvalitetu povrća. Najveći problem, osim klimatskih promena, što za Pataijeve znači obezbeđivanje dovoljno vlage kad god je ona u deficitu, jeste nedostatak radne snage.

- Imamo stalnu potrebu za radnom snagom. Potrebno nam je u proseku između 25 i 30 radnika, a sve teže ih pronalazimo. Posao nije lak, ponekad zahteva da ste u blatu i vodi, na hladnoći i vetru, ili u pakeraju u istom položaju satima. Nedavno smo tražili administrativnog radnika, bili smo zatrpani ponudama. Kad tražimo proizvodnog, ne možemo da ga pronađemo - ističe Atila.

Dodatni problem je što i Novi Itebej trpi demografsku katastrofu.

- U poslednjih deset godina trećina meštana je otišla u Nemačku i Austriju, u potrazi za boljim životom. Neki se vraćaju ili bi se vratili. Kad su čuli da podižem hladnjaču, verujte da su mnogi rekli, vraćamo se. Što znači, pogon u selu rešava deo problema. O tome država treba da razmišlja, a ne misli. Država pravi veliku razliku između domaćih i stranih investitora. Ja moram da idem na licitaciju za državno zemljište na kom ću da investiram, i kad ga izlicitiram, ja ću i da ga platim. A strani investitori dobiju zemlju besplatno i infrastrukturu i još subvencije za zapošljavanje. Nismo ravnopravni - smatra Atila Patai.