Oršoja Sečenji, šef Ekonomske kancelarije Ambasade Mađarske u Beogradu - Mađarska zemlja partner

(Oršoja Sečenji)

Zahvaljujući merama Vlade Mađarske, ekonomija te zemlje polako ali sigurno izlazi iz krize, pa se tako ponovo povećava interesovanje mađarskih kompanija za inostrana tržišta, među kojima se, na istaknutom mestu, nalazi Srbija. Oršoja Sečenji, šef Ekonomske kancelarije Ambasade Mađarske u Beogradu, kaže za "eKapiju" da će se neke od tih investicija u Srbiji najverovatnije relalizovati do kraja ove godine i najavljuje čvršću saradnju naše dve zemlje u oblasti poljoprivrede.

- U 2009. godini pod snažnim uticajem svetske ekonomske krize, robna razmena između Srbije i Mađarske opala je za 41% u poređenju sa 2008. godinom. Vrednost mađarskog izvoza u Srbiju u 2009. godini iznosila je 617,17 mil EUR, a vrednost uvoza srpskih proizvoda u Mađarsku iznosila je 207,8 mil EUR. Ipak, već od početka godine uočava se blagi oporavak u robnoj razmeni, a učešće Mađarske na 77. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu u statusu zemlje partnera, svakako će doprineti da se robna razmena vrati na nivo od pre početka ekonomske krize - napominje naša sagovornica.

Iako je još rano govoriti o konkretnim efektima učestvovanja Mađarske na Poljoprivrednom sajmu, Oršoja Sečenji naglašava da su susreti privrednika, državnika, predstavnika komora i poslovnih udruženja dobra inicijalna kapisla za učvršćivanje i poboljšanje saradnje dve zemlje.

eKapija: Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu prvi put u istoriji dobio je zemlju partnera. Zašto baš Mađarska?

- I Srbija i Mađarska su tradicionalno usmerene na agrar, a naglasila bih i izuzetno dobru saradnju ministarstava poljoprivrede naše dve zemlje, a isto tako i samih poljoprivrednih proizvođača. S obzirom na to da uvek ima dodatnog prostora za saradnju odlučili smo se da budemo zemlja partner na ovogodišnjem sajmu u Novom Sadu, kako bi dobra saradnja bila još bolja. Svečanom otvaranju je prisustvovao i ministar poljoprivrede Mađarske, a naša zemlja je uložila veliku energiju i novac da bi se predstavila na dostojan način. Mađarska je izlagala na 1.000 kvadratnih metara. Osim nacionalnog štanda, samostalno je izlagalo 60 firmi, dok je u okviru Centra za agrarni marketing bilo još 25 firmi. Organizovali smo 4 stručne konferencije, a ukupno se na sajmu pojavilo više od 100 mađarskih firmi. Za vreme trajanja poljoprivrednog sajma je pod naslovom "Delikatesno iz Mađarske" organizovana promocija mađarskih prehrambenih proizvoda u prodavnicama jednog srpskog trgovačkog lanca. U toku sajma organizovali smo skupove sa privrednicima iz Srbije gde su bili vođeni konkretni razgovori, osim toga potpisana je i saradnja između privrednih komora Mađarske i Vojvodine. O stvarnim efektima moći ćemo da pričamo tek kroz dve nedelje, ali su utisci svakako pozitivni.

eKapija: Osim u sektoru agrara, u kojim još privrednim oblastima je dobra saradnja, koji bi trebalo da se poboljšaju, a koji imaju najbolju perspektivu?

- Smatramo da je izrazito dobra saradnja u naftnoj i gasnoj industriji, odnosno u proizvodnji lekova, dok još čekamo mogućnost za učešće u infrastukurnim projektima, jer tu sigurno ima prostora za dodatnu saradnju. Veliku mogućnost za bilateralnu saradnju predstavljaju sporazumi o slobodnoj trgovini koje je Srbija potpisala sa Rusijom, Turskom, Belorusijom i Kazahstanom, jer se zahvaljujući tim ugovorima otvara mogućnost za zajedničko pojavljivanje srpskih i mađarskih firmi na tim veoma važnim tržištima. Mađarski privrednici su takođe zainteresovani za privatizaciju javnih preduzeća i zato budnim okom prate tendere koje raspisuje Agencija za privatizaciju.

eKapija: Koliko mađarskih preduzeća posluje u našoj zemlji i iz kog su sektora?

- U Srbiji 15 velikih mađaraskih kompanija imaju predstavništvo, ali ovde posluje više od 500 srpsko-mađarskih mešovitih kompanija i malih i srednjih preduzeća. Sve su firme iz različitih sektora, počev od bankarskog sektora (OTP banka Srbija), preko naftne industrije (MOL-INTERMOL), građevinarstva ("Betonut-Valjevoput", "Arcadom", "Kesz Kft."), industrije ("Contitech-Kolubara", "Masterplast"), pa sve do farmaceutskih kompanija ("Richter Gedeon").

eKapija: Koje kompanije iz Mađarske planiraju da investiraju u Srbiji?

- Zahvaljujući merama Vlade Republike Mađarske, naša ekonomija polako ali sigurno izlazi iz krize, pa se tako ponovo povećava interesovanje mađarskih kompanija za inostrana tržišta, a među njima se na istaknutom mestu nalazi Srbija. Primamo sve veći broj poziva od raznih mađarskih preduzeća koja pokušavaju pronaći potencijalne poslovne partnere u Srbiji. Među njima postoje brojna mala i srednja preduzeća, ali su svoje interesovanje za Srbiju najavile i neke od najvećih mađarskih kompanija. Verovatno će već do kraja 2010. godine biti realizovane neke investicije. Pregovori koji su počeli pre nekoliko godina i zbog krize zastali, ponovo su aktuelizovani. Srbija ima dobar sistem za promociju ulaganja u vašoj zemlji, zato je i privlačna investitorima ne samo iz Mađarske. Srpska Vlada ima dobar program za podsticanje stranih investicija, svakako moramo naglasiti da je porez na dobit najniži u celoj Evropi, iznos PDV-a je povoljan, i radna snaga je kvalifikovana i jeftinija u poređenju sa EU.

eKapija: Da li neke srpske kompanije posluju u Mađarskoj?

- Na žalost Ekonomska kancelarija Mađarske nema evidenciju o tome koliko srpskih kompanija posluje u Mađarskoj, ali uočljiva je tendencija da nam se u zadnje vreme sve više srpskih firmi obraća za informaciju u vezi sa načinom osnivanja predstavništava ili preduzeća u Mađarskoj. Među njima ima velikih kompanija, pa se nadamo da ćemo uskoro moći da čitamo u novinama i o uspesima srpskih preduzeća u Mađarskoj. Važno je istaći da postoji Srpsko-mađarski poslovni savet čija funkcija je upravo pružanje međusobne podrške i pomoći u kontaktima srpskih i mađarskih kompanija.

eKapija: Koliko novca je obezbeđeno u IPA fondovima za prekograničnu saradnju i da li se taj novac koristi?

- Pre nego što sam došla u Ekonomsku kancelariju radila sam u Ministarstvu finansija kao savetnik za IPA projekte i bila sam angažovana na tome da Srbi budu što uspešniji u tim konkursima. Republika Srbija kao potencijalni kandidat za članstvo u Evropskoj uniji može da iskoristi sredstva iz IPA fonda za podršku u tranzicionom procesu i izgradnju institucija, odnosno za razvijanje regionalne i prekogranične saradnje. Mađarska Nacionalna agencija za razvoj i Ministarstvo finansija Republike Srbije su u septembru prošle godine raspisali konkurs za projekte u okviru programa prekogranične saradnje Srbija-Mađarska, a iz IPA CBC fonda izdvojeno je 16,6 mil EUR u te svrhe. Prekogranični program obuhvata dve južnomađarske županije, odnosno pet regiona koji se nalaze na najsevernijem kraju Srbije. Do 31. decembra 2009. godine, podneto je 170 predloga projekata, dakle možemo da kažemo da su na obe strane prepoznali odlične mogućnosti koje pruža ovaj program. Sedamdeset projekata će dobiti novac za realizaciju, u toku je potpisivanje ugovora za ove donacije. Možemo zaključiti da je bilo veće interesovanje nego što su bile mogućnosti konkursa. Novac iz IPA fondova se odobrava za izgradnju prilaznih puteva, saradnju malih i srednjih preduzeća, turizam, kulturu...

eKapija: Koliko Mađarska može da pomogne Srbiji u priključenju Evropskoj uniji?

- Jedan od najvažnijih strateških ciljeva Republike Mađarske je pomaganje evropske integracije država Zapadnog Balkana. Srbija je u 2009. godini postigla značajne rezultate na tom planu, a Mađarska će i ubuduće snažno podsticati evropsku integraciju Srbije. Mađarska se nada da će na osnovu zahteva za članstvo u Evropsku uniju uskoro početi popunjavanje Upitnika, što je prvi najvažniji korak u sticanju statusa kandidata. Najveću potporu u priključenju Srbije Evropskoj uniji Mađarska će moći pružiti u periodu od 1. januara do 30. juna 2011. godine, kada će naša država predsedavati Evropskom unijom.

M.K.