Kako bi trebalo da izgleda kompleks buduće Regionalne deponije u Novom Sadu?

Planom generalne regulacije Regionalne deponije i dalekovoda, koji je na javnom uvidu do 20. aprila, obuhvaćeno je područje površine 244,35 hektara.

Regionalni centar za upravljanje otpadom obuhvata i sadašnju Gradsku deponiju, čija je sanacija planirana i predviđeno je da se tu odlaže otpad ne samo iz Novog Sada već i iz Bačke Palanke, Bačkog Petrovca, Beočina, Žablja, Srbobrana, Temerina i Vrbasa.

Novi Sad već decenijama nema odgovarajuće rešeno odlaganje otpada, a ne bi trebalo zaboraviti da se sadašnja nesanitarna deponija, na samo šest kilometara od centra grada, koristi za odlaganje komunalnog otpada od 1963. godine i nema upotrebnu dozvolu, te takva kakva jeste predstavlja opasnost po životnu sredunu.

Sistem upravljanja otpadom obuhvata sakupljanje, transfer, određeni tretman, reciklažu, ponovljenu upotrebu i konačno odlaganje otpada, na način koji neće negativno uticati na kvalitet životne sredine.

U kojoj će meri deponija ugrožavati životnu sredinu zavisi najviše od izabranih tehničko-tehnoloških rešenja pri projektovanju, a kasnije i izgradnji Regionalnog centra.

Urbanisti su u tekstu plana konstatovali da odlaganje otpada trenutno ne funkcioniše po principu savremeno organizovanih deponija. Tokom 2015., 2016., 2017. i 2018. godine deponovano je oko 800.000 tona otpada, odnosno dnevno bude odloženo oko 650 tona, što je oko 20.000 mesečno i 240.000 tona godišnje.

Imajući u vidu regionalni karakter planirane deponije, procenjeno je da će tu do 2063. godine biti odloženo oko sedam i po miliona kubika otpada, koji će odgovarajućim mehaničko-biološkim tretmanom biti smanjen.

Kompleks buduće Regionalne deponije podeljen je na nekoliko celina, odnosno na prostor za sadržaje u funkciji deponije, površinu sadašnjih i planiranih deponijskih polja sa postrojenjem za prečišćavanje otpadnih voda i zaštitno zelenilo. Na toj površini predviđene su upravne zgrade, portirnice, kolske vage, dezobarijere, zatim protivpožarni rezervoar, parking, prostor za skladištenje, ali i onaj za tretman građevinskog otpada.

Planiran je i reciklažni centar sa halom za razvrastavanje primarno separisanog otpada, mesto za mehaničko-biološki tretman (MBT) otpada, te manipulativni plato, prostor za boravak radnika, održavanje vozila, razvrstavanje i baliranje otpada i za sekundarne sirovine. Osim toga, predviđen je i magacin, kao i sadržaji u funkciji infrastrukture (prečišćavanje otpadnih voda, trafostanice, bunari tehničke vode i drugo).

Od ukupnih 244,35 hektara, najveći deo prostora, 105,5 hektara, namenjen je zaštitnom zelenilu na površinama javne namene, kao i zaštitnom zelenilu na površinama ostalih namena (14,9 hektara). Deponijska polja trenutno se prostiru na 22,93 hektara, dok će novoplanirana polja sa postrojenjem za prečišćavanje otpadnih voda i platoom za inertni otpad zauzimati 64,53 hektara.

Za objekte u okviru Regionalnog centra, urbanisti su predvideli 5,5 hektara, kao i 0,72 za poslovni kompleks. Osim toga, 18,55 hektara namenjeno je za saobraćajnice, 11,6 hektara za kanale i retenzije i 0,06 hektara zauzima nasip.

Predviđeno je šest zasebnih kaseta za odlaganje otpada, koje će predstavljati tehnološko-funkcionalne celine, i svaka od njih odvodnjavaće se sa po dve, što je ukupno 12 crpnih stanica. Svaka kaseta imaće šest drenažnih polja, podkaseta, koje će biti odvojene zečijim nasipima, tako da će se ka prečistaču odvoditi samo procedna voda iz podkasete u eksploataciji, dok će većina atmosferskih voda iz praznih podkaseta ispariti.

Prilikom gradnje novih deponijskih polja, trebalo bi obezbediti nov pasivni sistem za odvođenje deponijskog gasa iz tela deponije (biotrnovi), dok će instalacijom aktivnog sistema za odvođenje gasa, problemi neprijatnih mirisa biti svedeni na minimum, te sprečena oštećenja rekultivisane deponije. Osim toga, spaljivanje biogasa na visokotemperaturnoj baklji smanjiće emisiju metana (CH4), kao i negativan uticaj na ozon. Urbanisti predlažu da se deponijski gas koristi za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije, i to preko gasnih turbina i izmenjivača toplote.

Snabdevanje vodom i odvođenje otpadnih i atmosferskih voda, na prostoru sadašnje deponije, nije adekvatno rešeno niti je odgovarajućeg kapaciteta, tako da je planirana nova infrastruktura, koja će biti povezana na postojeću mrežu. Predviđena je "prstenasta" mreža s odgovarajućim brojem nadzemnih i podzemnih hidranata, kao i pripadajućom opremom za protivpožarnu zaštitu. Odvođenje otpadnih i atmosferskih voda će biti rešeno separatno, odvojenim sistemima za sanitarno-fekalne, tehnološke i atmosferske voda. Prikupljene vode će, preko crpne stanice, biti orijentisane ka postrojenju za prečišćavanje, a zatim upuštene u otvoreni melioracioni kanal.

Horizontalnim drenažni sistem će biti postavljen na vodonepropusnu i nivelaciono uređenu površinu, dno sanitarne deponije, i prihvataće atmosferske procedne vode zajedno sa onim iz komunalnog otpada. Ta voda će se odvoditi do sabirnog kolektora i nakon toga do pripadajuće crpne stanice i postrojenja za prečišćavanje. Prečišćene procedne vode biće vraćene na deponiju i korišćene za recirkulaciju (zalivanje, održavanje higijene i slično), s tim da će biti distribuirana posebnom mrežom.

Uz otvorenu kanalizacionu mrežu definisan je zaštitni pojas širine pet metara, s obe strane kanala i tu je jedino moguća gradnja interne saobraćajnice.

Kako je u tekstu plana objašnjeno, biorazgradivi otpad sa njiva, iz vrtova, parkova i groblja biće odložen na deponiji do izgradnje kompostilišta i postrojenja za tretman takvog otpada. Način tretiranja ostalog organskog otpada biće definisan projektom za Regionalni centar upravljanja otpadom.

Kabasti otpad će, kako je navedeno, biti prikupljan u Reciklažnom dvorištu i tu privremeno skladišten do dalje obrade.