Investirati u energetiku, telekomunikacije i poljoprivredu - Privrednici predložili mere za prevazilaženje krize
Predstavnici Poslovnog kluba "Privrednik", Udruženja korporativnih direktora i Saveza ekonomista Srbije (SES) predložili su mere za prevazilaženje negativnih posledica ekonomske krize i upozorili da će Srbija morati da se pozicionira u novoj ekonomskoj realnosti, posle izlaska iz krize. Predstavljajući pismo koje su 9. juna uputili predsedniku i premijeru Srbije, Borisu Tadiću i Mirku Cvetkoviću, kao i predsedniku Saveta Narodne banke Srbije Dejanu Šoškiću, Branislav Grujić, Toplica Spasojević i Dragan Đuričin istakli su da se u pismu navode predlozi i rešenja za izlazak srpske privrede iz krize.
Kako su rekli, u tom dokumentu postoje dve grupe mera, i to ofanzivne strategijske i taktičke mere.
Predsednik SES-a Dragan Đuričin kazao je da razvoj novog privrednog modela podrazumeva novu investicionu logiku, gde institucionalna infrastruktura mora biti u potpunosti kompatibilna sa zakonskim rešenjima i institucijama EU.
- Investicije treba da budu "energizovane" i da se sprovode na tri paralelna koloseka, u infrastrukturu, zatim u mrežne tehnologije odnosno u energetiku i telekomunikacije, kao i u prehrambenu industriju i određene delove poljoprivrede - kazao je on i založio se i za potpuno novi monetarni model, čiji će zadatak biti da ispuni tri cilja, i to stabilnost cena i deviznog kursa, uz smanjenje nezaposlenosti.
Đuričin je rekao da je nedopustivo da u Srbiji u 21. veku od oko 20% nezaposlenog stanovništva većinu čine mladi koji su tek završili škole.
- U defanzivne taktičke mere ubrojao bih otvaranje centra za regrutovanje i trening eksperata iz oblasti projektnog upravljanja, privlačenje stranih kompanija da sedišta lociraju u drugim gradovima Srbije, a ne samo u Beogradu - kazao je on i skrenuo pažnju da se što pre mora završiti "giljotina propisa" i pospešiti lokalni ekonomski razvoj.
Kako su ocenili Đuričin, Grujić i Spasojević, glavnu ulogu u sprovođenju predloženih mera odigraće država, a posebno u osnovanju banke ili fonda za razvoj koji može da obezbedi jeftin kapital, odnosno dugoročne kredite sa malom kamatom za pomoć bržem razvoju domaće privrede i infrastrukture.
Predstavnici privrede i ekonomske struke naglasili su da je Srbiji potrebna reindustrijalizacija, a za taj procec sredstva bi mogla da se obezbede dokapitalizacijom državnih preduzeća uz pomoć strateških partnera, na primer iz Kine, Rusije, Norveške, Kuvajta i drugih razvijenih zemalja.
Drugi način obezbeđivanja investicija, pogotovo u prehrambenu industriju i određene delove poljoprivrede, mogao bi biti iz privatnih izvora ili kroz partnerstvo javnog i privatnog vlasništva, a treći način obezbeđivanja sredstava moglo bi da bude izdavanje koncesija.