Matijević ima najviše obradive zemlje u Srbiji, Kostića i Miškovića pretekli Almeks i Al Dahra

Iza njega, ako se gledaju ukupne površine koje se obrađuju, više nije njegov dugogodišnji takmac Miodrag Kostić. Drugo mesto zauzeo je Miroslav Aleksa, osnivač i vlasnik kompanije Almeks iz Pančeva. Prema saznanjima Agrosmarta Aleksa obrađuje oko 20.000 hektara, polovinu zakupljuje, a polovine je vlasnik. Na sajtu Almeksa nalazi se podatak da poseduje sedam imanja u Vojvodini sa osam farmi i da obrađuje 17.000 hektara, međutim, u svetu agrobiznisa zna se da je Aleksa premašio te površine.

Sledeća kompanija po broju hektara koje obrađuje je Al Dahra koja je 2018. godine kupila imovinu Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB) i u tom paketu i blizu 17.000 hektara oranica. Kako Agrosmart podseća, u finansijskom izveštaju ove kompanije pisalo je da je samo kupovinom njiva Al Dahra stekla imovinu vrednu veću od 170 mil EUR. Neke od zamerki agroekonomskih stručnjaka na prodaju PKB-a i ceo postupak bile su upravo te što su vredne oranice otišle po dvostruko nižoj ceni. Kako god, Al Dahra, čije je sedište u Abu Dabiju, po broju hektara u vlasništvu je posle kompanije Matijević na drugom mestu, a ako se gledaju hektari koji se obrađuju - na trećem. Al Dahra, uz njive PKB-a, poseduje i voćnjak na Fruškoj gori, u opštini Irig. Njeno je preduzeće Rudnap koje, prema podacima sa sa sajta ove kompanije ima zasađeno voće na 130 hektara, a prema brošurama koje je izdavala Al Dahra plan je bio proširenje na 500 hektara.

Tek na četvrtom mestu je doskorašnji "top" zemljoposednik Miodrag Kostić i njegova MK grupa. Kostić je prodao nekoliko imanja u poslednjih par godina. Neka su otišla u ruke Matijeviću. Sa nekadašnjih oko 25.000 hektara, od čega je u vlasništvu imao oko 17.000, pao je na "svega" 15.000 hektara. Od tih 15.000 hektara, vlasnik je oko 12.000 hektara. Ostao je bez imanja u Vršcu, Vajski, Kikindi, Inđiji.

Iza Kostića je vlasnik Delte, Miroslav Mišković sa oko 13.000 hektara koliko ukupno obrađuje, a od čega gazduje na oko 10.000.

Gotovo uz rame Miškoviću sada je Krsta Ćorić, vlasnik Ćorić agrara iz Bašaida. Prema saznanjima Agrosmarta, on ore oko 12.000 hektara, od toga pola uzima u zakup, a pola ima u vlasništvu. Ova firma u početku se bavila prodajom poljoprivredne mehanizacije, ali već godinama unazad razvija stočarsku proizvodnju, poseduje savremene govedarske farme.

Iza Krste Ćorića, po onome što se može videti iz javnosti dostupnih dokumenata, je arapska firma Elit Agro. Najpre je ova kompanija sa sedištem u Abu Dabiju 2014. godine preko svoje firme Jugo elit agro osnovane u Beogradu, kupila poljoprivredno-turistički kompleks Zobnatica u Bačkoj Topoli. Zobnatica je tada u vlasništvu imala 114 hektara, a 1.507 hektara u dugoročnom zakupu. Pre dve godine Elit agro kupio je i kompaniju Al Ravafed (Vojna ustanova Morović, Bačka iz Sivca, Jadran iz Nove Gajdobre) domogavši se tako još oko 10.500 hektara, od čega su u vlasništvu oko 2.500 hektara.

Petar Matijević kupio je 2015. godine dve poljoprivredne zadruge u Hrvatskoj, u Starim Jankovcima i Negoslavcima. Tada je došao u posed oko 1.500 hektara u Vukovarsko-sremskoj županiji i postao najveći vlasnik oranica u toj zemlji.

Prema saznanjima Agrosmarta u proteklih nekoliko godina kupio je još oko 600 hektara, od privatnih lica. Tako je u Hrvatskoj u njegovim rukama sad preko 2.000 hektara oranica. Nedavno je od vlasnika hrvatskog porekla koji žive u Argentini pazario 150 hektara poljoprivrednog zemljišta u okolini Osijeka. Kupio je, naime, veoma kvalitetne parcele koje se nalaze oko aerodroma u naselju Klisa.

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, najskuplje oranice su u Južnobačkom okrugu, gde su išle i do 31.000 EUR za hektar. U Sremu su se u poslednjem kvartalu prošle godine kretale od 1.150 EUR do 30.700 EUR, u Južnobanatskom okrugu od 400 EUR do 20.050 EUR.

Međutim, te najviše cene su ekstremni slučajevi. Uglavnom, poljoprivredno zemljište je stabilno, cene ne idu značajno naviše u poslednjih nekoliko godina i ne prate trend nekretnina (stanova i vikendica) koje vrtoglavo poskupljuju.

Najkvalitetnija bačka i sremska zemlja ide do 20.000 EUR za hektar ali najčešće se prodaje od 10.000 do 15.000 EUR. Poljoprivrednici kažu da nemaju računice da njive skupo plaćaju imajući u vidu niske cene njihovih proizvoda (izuzimajući prošlu godinu).