Kakva je budućnost energetike u Srbiji - EBRD pomaže gradnju vetroparkova, obnovu zgrada i uvođenje sistema aukcija za OIE

Jedan od prvih projekata EBRD-a u Srbiji u sektoru energetike bio je sa preduzećem EPS, kojem je ova organizacija obezbedila kredit za finansiranje kupovine opreme za rudnik Kolubara, kako bi se poboljšao kvalitet lignita koji se tamo proizvodi, a sa krajnjim ciljem smanjenja CO2. Danas, EBRD više ne finansira projekte koji imaju veze sa ugljem, ni u Srbiji niti u jednoj od 38 zemalja u kojima posluje, a neki od skorijih projekata koji je finansirala u energetskom sektoru u Srbiji bila su dva najveća vetroparka trenutno u zemlji.

Dokle se stiglo sa dekarbonizacijom u Srbiji i koji su sada aktuelni projekti EBRD-a u sektoru energetike bile su neke od teme u razgovoru povodom obeležavanja 30 godina od osnivanja EBRD-a i 20 godina od početka rada kancelarije u Beogradu.

Najnovija strategija EBRD-a za sektor energetike kao jedan od glavnih prioriteta promoviše prelazak na nisko-karbonske izvore energije, a za to je najvažnije povećati udeo obnovljivih izvora energije. Kako bi to toga došlo, pored investicija potrebno je uspostaviti i odgovarajuće regulatorni okvir koji će biti podsticajan za nove projekte.

- Pomažemo državnim institucijama da kreiraju stimulativno okruženja za investicije i učinjen je veliki pomak sa nedavno usvojenim novim zakonima u energetskom sektoru. Pored toga, jedan od najvećih pomaka trebalo bi da bude uvođenje sistema aukcija za obnovljive izvore energije na čemu trenutno radimo sa Ministarstvom rudarstva i energetike - objašnjava Frančesko Korbo, glavni bankar odgovoran za sektor energetike za Zapadni Balkan u EBRD.

- Putem sistema aukcija širom sveta se isporučuju značajne količine obnovljive energije po konkurentnim cenama. Aukcije bi trebalo da pomognu u privlačenju većeg broja investitora zbog manjeg regulatornog rizika, i da podstaknu institucije na konkurentan i objektivan selekcioni proces u cilju izbora najkonkurentnije cene, od čega će koristi imati krajnji korisnici u vidu pristupa energiji po najnižoj mogućoj ceni. EBRD je već podržala razvoj sistema aukcija u nekim zemljama u okruženju, i na primer, vladi Albanije smo pomogli oko prvog tendera za projekat solarne energije od 140MW, koji je dodeljen francuskom investitoru Voltalia po prosečnoj ceni od 25 EUR/MVh, što se smatra jako dobrom cenom - dodaje Korbo.

EBRD je podržala dve do sada najveće investicije u obnovljive izvore energije u Srbiji, vetroparkove Čibuk1 i Kovačicu, koji zajedno proizvode električnu energiju za oko 180.000 domaćinstava, istovremeno smanjujući emisiju CO2 za više od 600.000 tona godišnje.

- U Srbiji gde se električna energija u velikoj meri obezbeđuje iz elektrana na ugalj, smanjenje ove količine CO2 je značajno dostignuće. Pored toga, ove dve investicije poznatih međunarodnih kompanija Enlight, Taaleri i Masdar poboljšale su percepciju stabilnosti i pouzdanosti energetskog sektora u Srbiji, što se dobro vidi i u izuzetno velikom interesovanju registrovanom za predstojeće aukcije za obnovljive izvore energije - objašnjava Jelena Čelenković Stojanović, principal bankar u kancelariji u Beogradu.

Pored vetroparkova, u planu su i drugi projekti. Trenutno sa nekoliko lokalnih samouprava EBRD sarađuje na studijama o izvodljivosti uvođenja obnovljivih izvora u sisteme daljinskog grejanja.

- EBRD je uz podršku Vlade Austrije formirala fond za Obnovljive izvore u daljinskom grejanju i hlađenju Zapadnog Balkana - ReDEWeB koji je podržala i Swiss State Secretariat for Economic Affairs (SECO) sa 8,5 mil EUR čime su obezbeđeni kapitalni grantovi i podrška u realizaciji projekata i unapređenju regulative. Ova sredstva su namenjena za izradu studija koje ispituju mogućnosti uvođenja novih tehnologija, kao što su solarno termalna postrojenja i toplotne pumpe, ali i mogućnost energetske sanacije objekata priključenih na sistem daljinskog grejanja. Trenutno već radimo studije u Novom Sadu, Pančevu, Šapcu, Boru, Zrenjaninu, Kraljevu, Valjevu - objašnjava Bojan Bogdanović, vođa programa pri EBRD.

- Kroz realizaciju navedenih aktivnosti postići će se značajno smanjenje emisije CO2 i značajno poboljšanje kvaliteta vazduha kroz smanjenje emisija zagađujućih materija (sumpor-dioksida, azotnih oksida, suspendovanih čestica PM2.5 i PM10, čađi, itd.) - dodaje Bogdanović.

U Srbiji i u regionu se u proseku troši oko četiri puta više energije nego u zemljama Evropske unije i kao odgovor na taj problem EBRD je zajedno sa partnerima - Energetskom zajednicom, Evropskom unijom, Austrijom i drugim donatorima u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan - pokrenula Regionalni program za energetsku efikasnost (Regional Energy Efficiency Programme). Putem programa obezbeđuje se direktno i indirektno finansiranje (putem komercijalnih banaka) za projekte koji doprinose poboljšanju energetske efikasnosti, kao i savetodavna podrška za usaglašavanje EU regulativa iz oblasti energetske efikasnosti.

Jedan od glavnih projekata je GEFF kreditna linija za stanovništvo putem koje građani mogu finansirati energetski efikasne tehnologije u svojim domovima, trenutno dostupna u UniCredit i Erste banci. Korisnici kredita ostvaruju pravo na bespovratna sredstva u iznosu od 15 do 20% od ukupnog iznosa kredita, koja obezbeđuje Evropska unija. Domaćinstva mogu ovim kreditom da finansiraju zamenu prozora, izolaciju, toplotne pumpe, solarne panele itd. i do sada je preko 2.000 domaćinstava u Srbiji iskoristilo tu pogodnost.

EBRD je za Zapadni Balkan obezbedila 135 mil EUR za GEFF kreditne linije, a Evropska unija donira 27 mil EUR za bespovratna sredstva. Procena je da su u celom regionu ovi projekti već doprineli smanjenju od preko 10.000 tona emisije CO2 godišnje, što je ekvivalent uklanjanju čak 6.000 automobila sa ulice.

Pored GEFF programa za stanovništvo, u saradnji sa komercijalnim bankama u ponudi su i kreditne linije za privredu, GEFF Leasing i WeBSEDF, namenjene malim i srednjim preduzećima za investicije u energetski efikasne tehnologije i opremu.

Kada je reč o poboljšanju energetske efikasnosti u javnom sektoru, uz podršku Evropske unije, finansiraće se adaptacije na javnim objektima poput škola, biblioteka, zgrada javne uprave itd. s ciljem da se smanji njihova potrošnja energije.

- U završnim smo pregovorima sa Gradom Beogradom u vezi sa finansiranjem mera energetske efikasnosti u četiri javna objekta: studentska poliklinike i stacionar, zgrada hitne pomoći i gradska biblioteka. Ukupna vrednost projekta je procenjena na 16 mil EUR od čega je čak 11 mil EUR donacija EU iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) - objašnjava Meran Lukić, principal bankar u kancelariji EBRD u Beogradu.

- U toku je i priprema projekta sa Vladom Vojvodine kojim će biti obuhvaćena rekonstrukcija oko 80 javnih zgrada od kojih su većina zdravstvene i obrazovne institucije. U saradnji sa gradovima i gradskim toplanama smo započeli finansiranje termoizolacije i stambenih zgrada. Prvi pilot projekat se uspešno sprovodi u Šapcu, a trenutno pripremamo projektnu dokumentaciju u još nekoliko gradova. Pored velikog smanjenja zagađenja i povećanja komfora građana renoviranih zgrada, prednost ovog modela finansiranja je da se investicija otplaćuje iz ušteda ostvarenih smanjenjem potrošnje energije bez dodatnog opterećenja za stanare - izjavio je Lukić.