Šta bi novi zakon o legalizaciji značio za domaće tržište nekretnina?

Ozakonjenjem bi se rešio problem nedovoljne ponude na tržištu nekretnina, a vlasnicima objekata koji su trenutno u postupku legalizacije omogućiće da ih legalizuju i da mogu dalje da ih prodaju. Veća ponuda nekretnina trebalo bi da dovede i do stabilizacije cene kvadrata na tržištu.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata usvojen je 25. maja 2018. godine, a stupio na snagu 6. novembra iste godine. Ovim zakonom predviđeno je da svi objekti izgrađeni bez izdatog rešenja o građevinskoj dozvoli ili rešenja o odobrenju izvođenja radova posle 27. novembra 2015. nisu predmet ozakonjenja u skladu sa odredbama Zakona. Nadležni građevinski inspektor za te objekte donosi rešenje o rušenju, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.

Zakonom je uvedena eksplicitna zabrana prodaje, odnosno otuđenja objekata koji su u postupku ozakonjenja, propisivanjem obaveze za nadležne organe da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu zakona (do 6. maja 2019. godine) dostave nadležnim službama katastra potvrdu da je objekat u postupku ozakonjenja, u cilju upisa zabeležbe zabrane otuđenja za navedene objekte.

Neke od ključnih stavki ovog zakona su da objekti koji su u postupku legalizacije ne mogu biti prometovani i – notari ne overavaju kupoprodajne ugovore do okončanja postupka, a rok za ozakonjenje je 2023. godine.

Započeti postupci ozakonjenja moraju da se završe u roku od pet godina, do 2023. ili u suprotnom stiže rešenje da se zahtev za legalizaciju odbija.

Kako navode stručnjaci, pitanje legalizacije nekretnina je vrhunska svetska tema - i politička i socijalno-ekonomska, baš kao i ekološka i urbanistička.

Poznavaoci prilika smatraju da će se već na osnovu sastava radne grupe za donošenje novog zakona znati da li postoji volja da problem bude rešen. Ocenjuju da je neophodno da budu uključeni i najviši politički predstavnici i tehnički stručnjaci, a da bi grupom morala da predsedava premijerka lično.

- Nema brzih rezultata ako se donese zakon, ali bi se rešavanjem ovog problema povećao opšti standard, a BDP bi mogao da poraste za 3%. Takođe, sledi rast standarda u svim sredinama koje su socijalno-ekonomski pogođene, gde živi siromašnije stanovništvo, a biće rešena i infrastruktura i ekološki problemi. Onda možete da planirate i evidentirate sve, i možemo da definišemo prostor - ističu poznavaoci prilika i dodaju da od problema legalizacije trenutno nema većeg političkog problema.

Takođe dodaju da su rešenja vrlo kompleksna i da se ne mogu ista rešenja primeniti na svaku teritoriju. Recimo, ako se naplati kazna za bespravnu gradnju na Fruškog gori, od tog novca bi mogao da se podrži nacionalni park ili pošumljavanje. S druge strane, ako se na Savi ostave kuće, od tih para mogu da se podignu bedemi i napravi sistem za rano uzbunjivanje na poplavne talase, "čime bi se pola Srbije obezbedilo od novih poplava".

- Novi zakon o legalizaciji trebalo bi da uredi domaće tržište nekretnina. Uticaće na veći balans u odnosu ponude i tražnje, raznovrsniju ponudu nekretnina za prodaju i dugo očekivanu stabilizaciju cena. Vlasnici ovakvih objekata imaće napokon mogućnost da prodaju svoju nekretninu, što do sad nisu mogli - ocenjuje Anita Pešić, direktor oglasnog portala Nekretnine.rs i dodaje da će nezakoniti objekti biti ozakonjeni i vraćeni u legalne tokove

- To stvara dalje uslove za kvalitetno prostorno planiranje i racionalno korišćenje građevinskog zemljišta. Biće moguće uraditi masovnu procenu vrednosti nekretnina, te ćemo imati tačan podatak koliko vredi tržište nekretnina u Srbiji - navodi Pešić.