Regionalna saradnja i zajedničko tržište potrebniji nego ikada - KIF će privrednicima regiona ponuditi niz usluga kako bi postali konkurentniji na inostranim tržištima

Regionalna saradnja i ubrzanje izgradnje zajedničkog tržišta sada su potrebni više nego ikada, kako bi se privredi u celini i kompanijama pojedinačno obezbedili uslovi za oporavak, rast i razvoj, ocijenio je predsednik Privredne komore Srbije (PKS), Marko Čadež.

On je kazao da je u tom kontekstu važno da se novi akcioni plan za zajedničko regionalno tržište, koji je usvojen u Sofiji na Samitu Zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa, što doslednije sprovodi, kako bi se prvi rezultati i efekti zabeležili već ove godine.

- Sprovođenje regionalne inicijative Mini Šengen ili četiri slobode - kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala, način je da sami dodatno ubrzamo te procese. Uveren sam da ćemo tu priliku prepoznati i iskoristiti - rekao je Čadež u intervjuu za Glasnik crnogorske Privredne komore (PKCG).

Čadež, koji je i predsednik Upravnog odbora Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana (KIF ZB6), ocenio je da je region tokom pandemije u praksi dokazao da je to moguće.

On je podsetio da su uspostavljeni zeleni koridori koji su omogućili da roba, čiji je transport prioritetan - voće, povrće i meso, kroz region putuje brže nego ikada.

- Uz dalje ubrzanje i unapređenje međusobne trgovine, važno je i da se Zapadni Balkan što pre zelenim trakama poveže sa EU i da se one uspostave i na graničnim prelazima sa susednim zemljama članicama, kako bi se obostrano ubrzao promet robe - smatra Čadež.

On je rekao da je poslovna zajednica Zapadnog Balkana aktivno učestvovala u kreiranju plana za zajedničko tržište i da će posvećeno pratiti njegovo sprovođenje u komunikaciji sa vladama regiona, ali i sa EU koja koordinira tim procesom.

- Sada je bitno da tu komunikaciju sa vladama i briselskim intitucijama intenziviramo, o čemu smo nedavno razgovarali i sa crnogorskim ministrima ekonomskog razvoja i finansija. Očekuju nas razgovori i sa drugim vladama u regionu, kako bismo uspostavili čvršći mehanizam saradnje javnog i privatnog sektora, a naši privrednici što pre počeli da uživaju konkretne koristi - saopštio je Čadež.

On je podsetio da je Zapadni Balkan, nakon rasta od 3,5% u 2019. godini, u prošloj skliznuo u recesiju, jer je regionalni bruto domaći proizvod (BDP) pao 4,5%.

- Najveću cenu tokom pandemije platile su ekonomije oslonjene na turizam, ugostiteljstvo i saobraćaj, dok su bolje prošle one sa većim učešćem poljoprivrede i industrije - naveo je Čadež.

Prema njegovim rečima, državni paketi pomoći, usmereni na očuvanje radnih mjesta i likvidnosti, ublažili su posledice i sprečili veće potrese na tržištu rada regiona.

Čadež je podsetio na podatke Svjetske banke (SB), koja procenjuje da bi Zapadni Balkan u ovoj godini mogao da zabeleži prosečan rast od 4,4 odsto, dok se jačanje regionalnih privreda predviđa i u narednoj, pod uslovom da se koronavirus stavi pod kontrolu i da se što pre sprovede masovna imunizacija.

- Nedavna vakcinacija oko 8,5 hiljada privrednika iz oko 1,5 hiljada kompanija iz celog regiona, za koju je PKS, u saradnji sa Vladom Srbije, obezbedila vakcine i organizovala akciju u Beogradu, uz veliko angažovanje zapadno-balkanskih komora, naš je doprinos kako bi se stvorili uslovi za normalno poslovanje - saopštio je Čadež.

On je ocenio da će brzina oporavka i rast ekonomija regiona umnogome zavisiti od početka oporavka evrozone, odakle dolaze glavni spoljnotrgovinski partneri.

- Ne manje važno je da zapadno-balkanske vlade nađu način da istovremeno očuvaju makroekonomsku stabilnost i proizvodne i izvozne kapacitete i nastave podršku pre svega malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima - kazao je Čadež.

Na pitanje kako komore mogu dodatno doprineti savladavanju aktuelne krize, on je odgovorio da te privredne asocijacije, pored zalaganja za izgradnju zajedničkog tržišta, rade na povezivanju kompanija i podstiču stvaranje regionalnih igrača koji će biti konkurentni na stranom tržištu.

- Pružamo podršku privredi da ojača kapacitete, prebrodi teškoće u poslovanju tokom pandemije i postane atraktivnija za investitore. Ove i naredne godine KIF će kompanijama ponuditi niz novih besplatnih usluga. Za 120 kompanija uradićemo planove digitalne transformacije i unapređenja proizvodnih procesa, a za još 60 predloge projekata kojima će konkurisati kod donatora i banaka - rekao je Čadež.

Kako je dodao, do kraja godine markiraće se i potencijalni dobavljači iz regiona u oblasti lake industrije, poljoprivrede, automobilske industrije, cirkularne i zelene ekonomije i kompanijama na raspolaganje staviti online alati za pristup novim tržištima.

- Uz pomoć digitalnih rešenja, izvoznici iz regiona moći će da dobiju sve potrebne informacije za plasman robe na nova tržišta, pronađu pouzdane partnere iz inostranstva, ponude im svoje proizvode i usluge i postanu dio dobavljačkih lanaca stranih kompanija - rekao je Čadež.

On je najavio da će ove i naredne godine organizovati i niz zajedničkih, tematskih sastanaka privrednika iz regiona, u formi u kojoj dozvoljava epidemiološka situacija.

- Prvi zajednički događaj upriličićemo već ovog proleća, sa ciljem povezivanja građevinskih kompanija međusobno, kao i sa firmama iz pratećih industrija - drvna, tekstilna, reciklažna. U planu je nekoliko investicionih konferencija na kojima ćemo predstaviti potencijale za ulaganja u Balkan, kao i zajednički nastup na sajmovima u EU ili regionu - saopštio je Čadež.

Radi se, kako je rekao, i na uspostavljanju regionalnog centra za ekonomske analize, važnog za utemeljeno kreiranje predloga vladama za pomoć privredi i komorskih usluga za podršku kompanijama, ali i promociju izvoznih i investicionih potencijala regiona.

- Razvijamo i e-platformu za digitalizaciju potpisa na sertifikatima o porijeklu robe i drugim izvoznim dokumentima - saopštio je Čadež.