Kako je Sanja Knežević, žena zmaj, od 200 godina starog zaseoka napravila uspešan turističko-kulturni centar "Latkovac"?

(Nekadašnja sudnica)

Ona ima dvadeset osam godina, po obrazovanju je arheolog, po zanimanju turistički radnik, život u prestonici zamenila je seoskim. Već je svrstana među žene za sva vremena, a osim toga je i žena zmaj. Ostvarila je san mnogih ljudi - radi ono što voli i što je čini zadovoljnom, učestvuje u humanitarnim projektima i uspešno vodi sopstveni biznis.

Sanja Knežević, podigla je etnoselo "Latkovac" na više od dva veka starom ognjištu svojih predaka. Pre dve decenije napušten zaseok Kavrići, danas je turističko-kulturni centar, tokom čitave godine otvoren za mnogobrojne goste.

- Etnoselo smo podigli na imanju naših predaka. Sa sestrama Anom i Tanjom i uz podršku roditelja smo odlučili da imanje koje je zaraslo u korov i žbunje sa urušenim kućama adaptiramo i vratimo autentični izgled. Rekonstrukciju i adaptaciju zaseoka starog više od 200 godina počeli smo 2006. godine. Građevinske firme nisu bile rade da rekonstruišu zgrade pravljene od blata i slame, pa smo u selima nalazili neimare koji su radili uz asistenciju arhitekte, angažovali smo i ljude za enterijer, ali svakako smo dale svoj lični pečat. Etnoselo sutra slavi treći rođendan, jer smo prvi put kapije domaćinstva otvorili 8. jula 2007. godine kada su stigli prvi gosti i to iz Danske - kaže za "eKapiju" Sanja Knežević.

Etnoselo "Latkovac" se sastoji od četiri kuće, štale i ambara. Najstarija, crvena kuća je do početka 20. veka bila sudnica, kada je prešla u privatno vlasništvo. Ova kuća stara je oko 200 godina. Ostale kuće izgrađene su početkom prošlog veka. Sve kuće su sagrađene od blata, slame i greda. Prostorija koja je pre dva veka bila dnevni zatvor Župskog okruga, a potom 100 godina vinski podrum, danas je etnorestoran. Restoran je zatvorenog tipa, namenjen gostima sela. Na meniju su najbolji i najukusniji specijaliteti srpske tradicionalne kuhinje.

Zaseok je preživeo oba svetska rata i sa sobom nosi veoma dugu i zanimljivu istorijsku priču. Ovaj deo sela naseljavala je familija Kavrić. Žitelji sela bili su veoma cenjeni i poznati vinari, poljoprivrednici, zanatlije i umetnici. Etnoselo "Latkovac" se nalazi u severozapadnom delu opštine Aleksandrovac. Selo je udaljeno 220 km od Beograda i smešteno je u podnožju planina Kopaonik, Goč i Željin na nadmorskoj visini od 430 metara.

Kroz selo je tokom prethodne tri godine prošlo više hiljada gostiju iz zemlje i inostranstva, kaže naša sagovornica, koja se zbog posla preselila iz Beograda u Aleksandrovac i ni malo ne žali zbog toga.

(Biblioteka)

- Nije važno gde živite, bitan je kvalitet života - naglašava Sanja Knežević.

Na pitanje kako uspeva da tokom cele godine ima goste, ona naglašava da je na prvom mestu kvalitet usluge, a zatim mnogobrojne kulturne manifestacije, umetničke radionice, letnja pozornica, gostovanja pozorišta, bogata riznica knjiga u biblioteci i naravno njena energija.

Kvalitet etnosela i rezultati gazdarice doprineli su da Sanja Knežević u ovoj godini dobije dve nagrade - "Žena za sva vremena", koju dodeljuje Opportunity banka (OBS) za podršku ženskom biznisu kao i promovisanju samozapošljavanja, kao i titulu "Žena zmaj" za najbolji model zapošljavanja žena.

Nagradu Opportunity banke od 500.000 dinara Sanja Knežević će uložiti u adaptaciju starog vinskog podruma u kome će biti konferencijska sala, kao i kutak za najbolje župske vinare, nosioce titule Vitezovi vina.

(Sanja Knežević)

Ova mlada arheološkinja pripremila je mnogobrojna dešavanja za posetioce sela - Festival klasične muzike "DREAM", kao i Festival "Zvuci sećanja", posvećen sećanju na Miodraga Kneževića – Kneza, jednog od naših najboljih klarinetista, koji je prvi i poslednji put zasvirao klarinet u najstarijoj kući etnosela "Latkovac".

- Njemu u slavu, u Latkovcu se svake godine okupljaju sve njegove kolege i prijatelji koji dane sećanja obeležavaju muzikom koja je bila njegov život. Taj festival organizujemo sa Centrom za negovanje tradicionalne kulture "Abrašević" iz Kragujevca. Festival se održava svake godine, početkom septembra na dan godišnjice smrti ovog velikog umetnika. Ceo prihod od festivala ide u humanitarne svrhe - navodi naša sagovornica.

To nije njeno jedino humano delo, u saradnji sa emisijom "Kvadratura kruga" opremili su četvorogodišnju osnovnu školu u Latkovcu, polaznici škole za osobe ometene u razvoju izlažu svoje radove u etnodućanu, a prihod od prodaje koriste u sopstvene svrhe.

(Etnodućan)

- Tu su takođe, rukotvorine divnih dama iz Etnomreže Rasina iz Kruševca, humanitarne modne revije kao i proizvodi domaće kuhinje etnosela "Latkovac" (slatko, džemovi, pekmezi, ajvar...).

Cena punog pansiona je 2.400 dinara, polu pansion košta 2.000, dok noćenje sa doručkom staje 1.500 dinara. Selo raspolaže sa 27 kreveta, uz mogućnost smeštaja i u druga domaćinstva u okolini. Kako kaže naša sagovornica, do kraja avgusta ostalo je još samo malo slobodnih mesta.

O zadovoljstvu turista najbolje govori Knjiga utisaka:

- Mili moji, ponosna sam na vas što ste ovakvo čudo napravili u ovom predivnom ambijentu. Mnogo je sličnosti između onog što ja radim i ovog vašeg celodnevnog i celoživotnog posla i truda. Vrednoća, ljubav, prava, iskrena misao i talenat su prava kombinacija za uspeh, a ovo što ste vi ovde napravili je svetski uspeh. Jedva čekam sledeći avgust - zabeležila je Katarina Kata Jovanović.

M.K.