Turska postaje svetska građevinska sila – Neimari sa Bosfora u više od 80 država

Turski kranovi i buldožeri rade širom Bliskog istoka, Centrane Azije i Afrike na izgradnji brana, stadiona i autoputeva u poletu koji je podigao Tursku do rekordnog ekonomskog rasta.

Razočarana sporim napretkom ka učlanjenju u Evropsku uniju, turska vlada sledi strategiju preplitnja političkog uticaja sa ekonomskom snagom u svetu u razvoju, posebno u islamskim zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza a poslednjih godina u većem delu Afrike.

Turske građevinske firme danas rade u više od 80 država. Jedna gradi novi metro u Dubaiju zajedno sa Japancima. Druge su nosioci poslova na većini gradilišta u Kazahstanu i severnom Iraku, koji je pod kontrolom Kurda.

Mada turski građevinari još nisu rivali svojim džinovskim konkurentima u Evropi, SAD, Kini i Japanu, vrednost turskih radova u inostranstvu vinula se sa 750 mil USD iz 2000. godine na 23,6 mlrd USD 2008. Prošle godine je skliznula na 20 mlrd USD zbog svetske finansijske krize.

Vlada kaže da se nada povećanju vrednosti međunarodnih ugovora na oko 50 mlrd USD do 2015.

Vodeće glasilo građevinskog sektora "Engineering News-Record" naveo je 1999. godine četiri turske firme među 225 vodećih svetskih građevinara. Deset godina kasnije taj broj je porastao na 31.

Turske delgacije koje posećuju zemlje u razvoju obično uključuju stotine poslovnih ljudi. Ankara je nedavno potpisala bilateralne sporazume o ukidanju viza sa nizom država, uključujući Rusiju, Libiju i Siriju. Dodala je desetine novih destinacija, uključujući Bagdad i Najrobi, letovima nacionalnog prevoznika "Turkish Airlines".

Zafer Kaglajan, državni ministar zadužen za spoljnu trgovinu, kaže da će Turska uvećati broj svojih diplomatskih misija u Africi sa 12 na 27.

- Trideset pet odsto radova u inostanstvu turske firme su prošle godine obavljale u Africi - kaže on.

U glavom gradu Kazahstana - jednoj od pet centralnoazijskih država sa bliskim jezičkim i etničkim vezama sa Turskom - turske kompanije vode 70% građevinskih poslova od 1997.

- To uključuje sve od puteva do stadiona, prodajnih centara, škola i luksuznih hotela- kaže Ozer Oral, generani sekretar Kazahstansko - turskog poslovnog udruženja u Astani.

Turska je obnovila svoj posrnuli bankarski sektor posle izlaska iz duboke finansijske krize 2001. godine kada se ekonomija zemlje umanjila za 8,5% a inflacila digla na oko 80%.