Ketering revolucija u prestonici - Posle Monte Karla, Asja i Marta kuvaju i za Beograđane

(Marta Rajnović)

Da li će zaposleni u Srbji želeti da pređu sa doručka iz obližnje pekare na zdravije obroke, da li će burek i žu-žu zameniti novi sendviči, salate ili na primer paste, znaćemo kada "zaživi" ideja sestara Marte i Asje Rajnović.

Njih dve su se, posle više od 20 godina provedenih u Australiji, Novom Zelandu i Francuskoj, vratile u rodni Beograd, gde pokušavaju da sprovedu "ketering revoluciju".

Ideja vodilja je da zaposlenima u beogradskim kompanija ponude "home made" obroke internacionalne kuhinje, pomalo prilagođene našim uslovima.

"La Cuisine de Lady Luck", naziv je firme, koju su te dve mlade dame osnovale pre nekoliko meseci. Cilj im je da se specijalizuju za dostavu obroka u velikim kompanijama, kao i da svojim "kuhinjskim čudesima" učine da privatne večere ili proslave dobiju novu dimenziju.

Kada su imale 8 i 10 godina, zbog posla majke koja je čelistkinja preselile su se na Novi Zeland, odakle su otišle za Australiju, a poslednje tri godine provele su radeći u Monte Karlu.

Asja nije ljubitelj brze hrane i hrane "za poneti". Voli da zaokruži celinu sa inovativnim serviranjem, kulinarstvo vidi kao umetnost, posao u kome i te kako možete iskazati kreativnost.

- Završila sam Swiss International College of Hotel Management i zahvaljujući diplomama "Le Cordon Bleu" i "Hotel Management" godinama sam uspevala da radim u kuhinjama vrhunskih hotela u Londonu i Melburnu – kaže za "eKapiju" Asja Rajnović.

Marta je poslednjih nekoliko godina radila kao šef kuhinje restorana "Baobab" u Monte Karlu. One će biti glavni kuvari novosnovane firme, a u zavisnosti od količine narudžbi hranu će spremati još 7 ljudi.

Hrana "Lady Luck" je "hand made" u pravom smislu te reči. Nastaje u stanu u beogradskom naselju Voždovac, čija je kuhinja posebno projektovana da zadovolji sve potrebe i kvalitete na koje su navikle od vremena kada su u svom stanu priređivale večere za prijatelje do rada u restoranima Monte Karla.

Kada klijenti pogledaju fotografiju na kojoj je Marta u kuhinji (pogledajte prvu fotografiju) uglavnom pomisle da je fotomontaža. Međutim nije. Svaki detalj odgovara stvarnom okruženju odakle će hrana stizati do zaposlenih.

Kako za naš portal kažu, prednost njihove hrane je raznovrsnost, internacionalni recepti, povoljne cene, ali i formalno obrazovanje u kulinarskoj "nauci" koje poseduju. Trude se da sve bude zdravo ali i ukusno, da su sastojci sveži i da je sve lepo aranžirano.

Francuski hleb sa šunkom, kačkavaljem, paradajzom i zelenom salatom ili onaj sa mariniranim patlidžanom, suvim paradajzom i kačkavaljem samo su deo iz ponude "sendviča" koju spremaju.

Pri tome, cena sendviča je u rangu sa prosečnom u pekarama i drugim mestima brze hrane.

Ljubitelje mediteranskog duha, lagane ishrane, "boja u tanjiru" verovatno će obradovati salata koju čine cherry paradajz, mlada mozzarella, maslinovo ulje, pršuta i rukola, ili možda salata od tunjevine sa dodatkom celera, zelene salate, maslina, majoneza, rotkvica, jaja i kapra. Ili ipak salata čiji su sastojci sveža boranija, maslinovo ulje, kuvani krompir, kapar i pršuta? Verujemo da neće biti lako odlučiti se, pogotovu što "Lady Luck" planira da menja meni na svakih 7 dana.

Spremaju još paste i pice sa sezonskim povrćem, a spremni su i da pripreme jelo od sastojaka po želji svakog zaposlenog.

Iako koriste i sastojke koji nisu baš svojstveni srpskoj kuhinji, kao što su avokado, rukola, neki začini ili sosovi, Asja i Marta kažu da veoma lako dolaze do njih.

- Naši ljudi imaju predrasudu da su zdrave stvari skupe ili da se teško spremaju. Na primer avokado možemo da kupimo u supermarketu i jako je ukusan. Sveži začini su takođe lako dostupni, i nisu skupi kao u inostranstvu. S druge strane hrana po restoranima u Srbiji je izuzetno skupa – kaže Asja.

Upravo zbog tog paradoksa, one pokušavaju da promene nešto u svesti svojih sugrađana. Žele da pokušaju da prenesu bar delić onoga što su videle i naučila, da pozitivnu atmosferu prenesu i na zaposlene u našim kompanijama. Možda će nova hrana povećavati produktivnost, a produktivnost doneti viša primanja... Ostaje da vidimo rezultate te, kako su je nazvale, "ketering revolucije".

J.Đ