(Magazin Biznis)Sergej Čičuk, otpravnik poslova Ambasade Belorusije u Srbiji - Srbi grade Minsk Siti

(Sergej Čičuk)

Pre ekonomske krize bilo je najava da će najveće srpske kompanije, poput "Delta Holdinga", "Zeptera" i "BK grupe", graditi stambeno-poslovni objekat u centru Minska, u Belorusiji. Od tada je prošlo više od godinu dana. Ali, i dalje postoji realna mogućnost da u glavnom gradu Belorusije nikne novi "Delta City" i naselje "Istočni svetionik Minska" u kome će živeti 27.000 ljudi. U razgovoru za "Magazin Biznis" Sergej Čičuk, otpravnik poslova u Ambasadi Belorusije, podseća da je u toku Nacionalne izložbe Srbije u Belorusiji, koja je održana prošle godine, srpska firma "Astra" potpisala ugovor o izgradnji objekata u Minsku, na površini od 76.000 kvadrata u vrednosti od oko 100 mil USD.

– "Astra" takođe planira učešće u realizaciji još jednog velikog projekta – "Minsk Siti" u vrednosti od oko sedam milijardi dolara. Predstavnik "Astre" je rekao da ima u planu da na ovim projektima zaposli nekoliko hiljada srpskih inženjera i radnika. Znam da su za izgradnju i investicije u Belorusiji zainteresovane kompanije "Delta Holding", "PSP Farman", "MK Group", "Zepter"... Zepter je u Minsku već otvorio svoju banku. A to govori o ozbiljnosti namera. Prošla godina je, nesumnjivo, bila teška za čitavu svetsku ekonomiju i zato se i ekonomska i investiciona aktivnost kompanija smanjila. Ipak, koliko sam obavešten, navedene srpske kompanije su i dalje zainteresovane za investiranje u Belorusiju – kaže Sergej Čičuk.

Kakvi su Srbi investitori?

– Srpski investitori su, kao i svi ostali ulagači, pragmatični i poslovni. To je i razumljivo. Oni preuzimaju na sebe veći rizik i obaveze, nego kad bi, jednostavno, deponovali novac u banku. Ali, to su ljudi koji kao niko drugi unapređuju ekonomiju i zato zaslužuju svako poštovanje. Nesumnjivo je da investitori traže mesto za najisplativija i najsigurnija ulaganja.

Šta Belorusija nudi potencijalnim ulagačima?

– Naglasio bih da su u Belorusiji stvorenivrlo povoljni uslovi za strane investitore. I investitori su ih dobro procenili. U 2009. godini privukli smo jedan i po puta više stranih investicija nego u 2008. godini, tačnije 9,3 milijarde dolara.A uzimajući u obzir da je to bila krizna godina, to uopšte nije loše. Belorusija potencijalnim investitorima nudi svoje osnovne prednosti kao što su povoljan geografski položaj u centru Evrope, političku, ekonomsku i socijalnu stabilnost, kvalifikovane i relativno jeftine radne resurse, visok naučnotehnički i industrijski potencijal, prostrano domaće tržište. Belorusija može da postane neka vrsta pripremnog poligona za strane investitore u planu osvajanja novih perspektivnih tržišta zemalja ZND. Mi investitorima nudimo niz poreskih olakšica. Tokom pet godina garantujemo nepromenjive uslove za investitore, bez obzira na to da li se naše domaće zakonodavstvo promenilo ili nije. Kod nas je stvoreno šest slobodnih ekonomskih zona. Belorusija je jedinstvena zemlja ZND u kojoj je prihvaćen Investicioni kodeks, svojevrsna putna karta za investitore.

Kako opisujete međusobnu ekonomsku saradnju naše dve zemlje?

– Spoljnotrgovinski promet između Srbije i Belorusije za četiri meseca je porastao 2,2 puta. Mislim da se na kraju ove godine može očekivati razmena od oko 100 miliona dolara. Poslednjih nekoliko godina imamo dobru dinamiku razvoja spoljne trgovine. U periodu od 2007. do 2008. godine robna razmena je povećana dva puta. Naravno, prošla godina je bila teška u celom svetu i zato je naš spoljnotrgovinski promet bio smanjen.

U Beogradu je prošlog meseca završen Belarus Expo. Očekujete li, nakon ove manifestacije, konkretne rezultate u saradnji privrednika naše dve zemlje?

– Nacionalna izložba Belorusije u Srbiji biće dobar korak za razvoj ekonomskih odnosa između naše dve zemlje. Potencijal naših odnosa nije još iskorišćen ni za trećinu. Privreda i Srbije i Belorusije još malo zna o mogućnostima jedne i druge zemlje. I zadatak
privrednih komora i ambasada dve zemlje jeste da organizuju kontakte koji će biti korisni za privredu. Prezentacije kao što je nacionalna izložba mogu stvarno povećati našu robnu razmenu. Na primer, posle Nacionalne izložbe Srbije u Belorusiji srpski izvoz je značajno porastao. U 2009. godini Srbija je izvezla u Belorusiju za 20% robe više nego u 2008. godini. S obzirom na kriznu godinu to nije loš rezultat.

Predstavnici oko stotinu beloruskih kompanija boravili su nedavno u Srbiji. Kakvi su njihovi utisci?

– Bez sumnje, pozitivni. Manifestacije ovakve vrste daju mogućnost, kao što se kaže, "da se i sam predstaviš, i da druge pogledaš". Ali, nije to najvažnije, već rezultati. A oni već postoje. U okviru održane izložbe potpisan je niz sporazuma i protokola o namerama, uključujući i isporuku rezervnih delova za autobuse, mleka u prahu, tekstila, traktora.... Mislim da će kontakti koji su uspostavljeni između beloruskih i srpskih proizvođača u budućnosti dati nove ugovore i projekte od obostranog značaja, što će na kraju krajeva trgovinskoekonomsku saradnju Belorusije i Srbije podići na kvalitetno nov nivo.

U prvom kvartalu ove godine trgovinska razmena između Srbije i Belorusije porasla je za više od 100 odsto u odnosu na isti period 2009. godine, najvećim delom zbog primene Sporazuma o slobodnoj trgovini. Na koji način saradnja, koju mnogi i dalje opisuju kao vrlo skromnu, može dodatno da se podstakne?

– Tradicionalna orijentacija Srbije u spoljnoj trgovini na evropske zemlje i zemlje u regionu, jedan je od razloga ovako skromnih rezultata. Danas se situacija popravlja i u Belorusiji i u Srbiji. U Belorusiji se spoljna trgovina sa Zajednicom Nezavisnih Država i Evropskom unijom praktično izravnala i iznosi oko 40 odsto u odnosu na jedan i 40 odsto u odnosu na drugi region. Na tržištima sa kojima odavno poslujemo stvorili smo povoljnije
uslove za trgovinu. Dobar primer je zona slobodne trgovine u ZND i CEFTA. Sve to povlači za sobom još jedan razlog - nedovoljan broj kontakata i loš nivo informisanosti o mogućnostima saradnje.

Kako treba dalje nastaviti saradnju?

– Sada je potrebno usavršavati procedure vezane za međusobnu isporuku robe. Tu mislim na sertifikaciju, carinska pitanja i različite kontrole. Ovde je potrebno da se maksimalno ukloni sve što smeta. I mi to radimo u okviru bilateralne međuvladine komisije. Uzgred, prošle godine smo obnovili njen rad posle desetogodišnjeg prekida. Drugi pravac su bilateralni projekti. Danas nije dovoljno samo prodavati. U čitavom svetu imamo suficit proizvedene robe. Pitanje je kome prodati. Zato je potrebno tražiti šemu poslovanja koja je povoljna za obe strane. To je, pre svega, proizvodna kooperacija. I u Srbiji i u Belorusiji postoji dobra roba i dobra tehnologija. Hajde da ih razmenjujemo i zajedno proizvodimo robu, prodajemo je u druge zemlje i na tome zajedno zarađujemo. Treći način je organizovanje kontakata, traženje partnera, informisanje poslovne javnosti o međusobnim mogućnostima. Ovaj posao stalno obavljamo zajedno sa privrednim komorama dve zemlje.

Srbija svake godine beleži deficit u trgovinskoj razmeni sa Belorusijom. Na koji način taj jaz može da se smanji?

– Sve što se proizvodi u Srbiji i dobrog je kvaliteta, a ima konkurentnu cenu, može da se izveze u Belorusiju. U 2009. godini tri četvrtine naše robne razmene u jednom i u drugom pravcu, predstavlja roba za doradu (takozvani repromaterijal) ili rezervni delovi. Na primer, iz Srbije za Belorusiju idu rezervni delovi za traktore, automobile i motore. Zatim se ta tehnika vraća u Srbiju. Iz Belorusije u Srbiju idu elektromotori i pumpe koje se zatim montiraju u gotove proizvode, betonske mešalice, sisteme za polivanje i dr. Iz Srbije se za Belorusiju danas, takođe, aktivno isporučuju rezervni delovi od aluminijuma, plastike, bakra, boje, proizvodi od plastike, armatura za cevovode, poljoprivredni proizvodi: kukuruz, zamrznuto i konzervirano povrće, sadnice i seme. Mislim da će sva ova roba i dalje biti popularna na beloruskom tržištu. Posle potpisivanja sporazuma o slobodnoj trgovini iz Srbije su za Belorusiju počele isporuke gotovih proizvoda: papira, plastičnih obloga za zidove i podove, automobilskih guma, građevinskih proizvoda od drveta, tepiha, odeće i obuće. Mislim da asortiman može znatno da se proširi ako se pronađu dobri partneri u Belorusiji. Hteo bih, takođe, da kažem da je po podacima beloruske statistike u 2009. godini Srbija imala pozitivan saldo u trgovini sa Belorusijom u visini od tri miliona dolara.

Kako Srbija može da iskoristi šansu od osnivanja Slobodne carinske unije Belorusija- Kazahstan–Rusija? Kako bi naše kompanije trebalo da se pozicioniraju na tom velikom tržištu?

– Posle usaglašavanja svih potrebnih uslova i kad, bez ikakvih izuzetaka, zaživi Carinski savez, zajednička carinska teritorija stvarno će postati privlačna za sve partnere. To je potencijalno tržište od 170 miliona ljudi i ono će delovati po zajedničkim pravilima. Neće biti potrebno da se od svake pojedinačne zemlje dobijaju dozvole, licence... Da li je to za Srbiju povoljno? Mislim da jeste – ocenio je Sergej Čičuk, otpravnik poslova Belorusije u Srbiji, u razgovoru za "Magazin Biznis".

Zajednička proizvodnja traktora

Možete li reći nešto više o osnivanju zajedničkog preduzeća za proizvodnju traktora?

– Drugi značajan projekat koji se realizuje u Srbiji je proizvodnja beloruskih traktora. Kao i kod proizvodnje autobusa, planiramo da koristimo srpske rezervne delove, angažujemo srpske radnike i inženjere. Do 2014. godine planiramo da količina sklopljenih traktora bude do 3.000 godišnje i da ih isporučujemo na čitavom Balkanu. Hoću da naglasim da su i Minska fabrika traktora i automobila spremne da koriste srpske rezervne delove ne samo za proizvodnju u Srbiji, već i na svojim glavnim konvejerima u Belorusiji. Mislim da su ova dva projekta dobar primer za sve zainteresovane za razvoj proizvodne kooperacije. Sa druge strane, i srpske kompanije, takođe, izražavaju interes za proizvodnju u Belorusiji. Na primer, firma "Baneprom" iz Novog Pazara je nedavno u Belorusiji započela proizvodnju proizvoda od gume i plastike za mašinogradnju. U planu nam je da realizujemo u dve zemlje po istoj šemi projekte za proizvodnju prikolica i nastrešnica za poljoprivrednu tehniku i duvanskih proizvoda i stvorimo zajedničku firmu za uzgoj semena, i drugo – kaže Sergej Čičuk.

Autobus na gas

Primer saradnje srpskih i beloruskih kompanija je proizvodnja autobusa u Kragujevcu (Vulović transport i MAZ). U kojim sektorima je ovakva saradnja moguća?

– Jedan od najperspektivnijih pravaca bilateralne saradnje u najbliže vreme je razvoj kooperacije. Takvu saradnju naši privrednici već odavno sprovode. Kao što znate, u Srbiji je započeo projekat proizvodnje autobusa na prirodni gas. To je stvarno zajednički projekat, zato što fabrika automobila u Minsku ne proizvodi tehniku na ovu vrstu goriva. Sva ispitivanja, naučne razrade, proizvodnju, eksperimentalni uzorak i sertifikaciju gotovog proizvoda, sa druge strane, napravila je srpska firma "Vulović transport". Ovaj autobus, koji je predstavljen na izložbi, dobro je prošao testiranje u Beogradu i Novom Sadu i danas saobraća na jednoj od beogradskih maršruta (trasa). U julu će u Kragujevac stići rezervni delovi za sklapanje 10 autobusa, a na izložbi smo potpisali ugovor za isporuku još 20 rezervnih delova za autobuse. Koriste se delovi iz Belorusije, Srbije i Evropske unije. Udeo rezervnih delova iz Belorusije je manji od 50 procenata. To daje mogućnost da proizvod dobije status srpske robe i da se organizuje njegov bescarinski izvoz u čitavu Evropu. Minska fabrika automobila je spremna da prodaje autobuse na gas preko svoje trgovinske mreže po čitavom svetu. Zato mislim da će ovakva saradnja biti svima od koristi. Već ima zainteresovanih u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Mađarskoj, Poljskoj, Sloveniji i drugim zemljama. Prevoznici kažu da je "ispao" dobar autobus, tim pre što je njegova cena znatno manja nego kod konkurenata – ističe Sergej Čičuk.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Magazin Biznis". Poziv na pretplatu www.nirapress.com )