Geolog o istraživanju nafte i gasa u Crnoj Gori - Tragajući za "crnim zlatom" ne smemo uništiti Jadran i obalu

Istraživanje i eksploatacija nafte i gasa su aktivnosti visokog rizika za očuvanje životne sredine. Zato država konstantno mora da bdi nad koncesionarom kojem je poverila taj posao i da ne dozvoli ni najmanji rizik jer je ulog veliki - živi svet našeg Jadrana i prelepa obala od koje živimo - upozorava dr Dušan Dragović viši naučni savetnik u penziji.

Konzorcijum italijanske kompanije Eni i ruskog Novateka je 25. marta počeo istražno bušenje kod Ulcinja, 28 kilometara od obale. Potraga bi trebalo da traje najduže šest meseci a procenjena ekonomska korist je 1 mlrd EUR.

Bušenje u crnogorskom podmorju odvija se na 6.500 metara dubine pa, kaže Dragović, inače inženjer geologije, postoji opasnost od nekontrolisane erupcije tečnih i gasnih fluida jer nafta i gas lako izmaknu kontroli.

- Samim bušenjem može doći do poremećaja ravnoteže u stenskim masama kroz koje bušotina prolazi ali najosjetljiviji interval je nabušeno ležište sa akumulacijom nafte ili gasa. Proces se odvija u zatvorenom sistemu, pa nema mogućnosti neposrednog kontakta sa okolinom, izuzev nekontrolisanog izbacivanja i prodiranja fluida iz produktivnih bušotina. Jedno od najčešćih uzroka degradacije životne sredine jeste neadekvatno praćenje i primena antikorozivne zaštitne opreme ugrađene u bušotini i opreme za pripremu i transport. Kod eksploatacije gasnih bušotina najveću opasnost po zdravlje ljudi predstavaljaju gasovi ugljen dioksid i vodonik sulfid jer pri bušenju agresivnim i korozivnim delovanjem dolazi do zagađenja vazduha. Postoji rizik i da usled nepravilne eksploatacije dođe do proboja "vodenih jezika" i praktično do uništenja ležišta - kaže Dragović.

Po njegovim rečima jedan od najsloženijih ekoloških problema jeste odlaganje ležišne vode koja se javlja u obliku emulzije ili slobodne vode.

- Voda iz ležišta nafte i gasa je u odnosu na ostale podzemne vode složenog hemijskog sastava. Sadrže niz štetnih i opasnih materija koje se veoma teško razgrađuju. Njihovo slobodno ispuštanje može dovesti do potpunog uništenja biljnog i životinjskog sveta i narušavanja prirodnog sistema čitave okoline. Dakle, potrebni su ogromni rezervoari za njeno odlaganje a oni moraju biti locirani na kopnu. Dodatno, ako se pronađu nafta i gas, sledi otvaranje novih bušotina, zatim eksploatacija koja podrazumeva dolazak tankera, podzemnih gasovoda i naftovoda takođe na kopnu. Može li naša obala dugačka svega 290 kilometara da izdrži rezervoare, rafinerije i sve što uz to ide - pita zabrinuto Dragović.

Dobra je stvar, kaže dr Dragović, da postoje najsavremenija rešenja zasnovana na primeni tehnologije daljinskih istraživanja kojima se otvaraju široke mogućnosti monitoringa procesa istraživanja nafte i gasa u cilju očuvanja prirodne ravnoteže.

- Multispektralni i termalni infracrveni skenerski uređaji postavljeni u tehnološke satelite mogu se koristiti za snimanja iz aviona, helikoptera i terenskih vozila. Oni omogućavaju dobijanje pouzdanih informacija o poremećajima životne sredine na pojedinim objektima ili širem prostoru. Da li će te metode biti primenjene u Crnoj Gori ne znam jer se o tome vrlo malo govori. Kao stručnjak, a pre svega kao građanin, vrlo sam zainteresovan da dobijem što više informacija. Smatram da se o ekološkim rizicima ovog projekta govori vrlo malo. Dve, tri televizijske emisije i tek nešto više članaka u novinama nisu dovoljni da se otklone brojne sumnje i otvorena pitanja koja postoje. U interesu je svih da se propusti ne dese jer bi bili kobni, zapravo bi za teritorijalno malu Crnu Goru nastupila ekološka katastrofa - upozorava Dragović.

Obeshrabruje, kaže on, činjenica da imamo samo jednog inspektora za oblast istraživanja nafte i to bez licence a nemamo specijalizovana plovila za intervencije, već samo par čamaca za spašavanje.

Za kraj sugeriše da učimo na tuđim greškama - ekološkim incidentima koji su se desili tokom istraživanja u Indoneziji, Brazilu, Nigeriji… Ili, onom u Meksičkom zalivu gdje je 2010. godine došlo do havarije na platformi BP. Uklanjanje naftne mrlje tu korporaciju koštalo je čak 32 mlrd USD.

Dr Dušan Dragović učestvovao je u istraživanju nafte u Boki Kotorskoj 1982. godine kao samostalni savetnik za mineralne sirovine i geološki inspektor.

Seća se da je na toj lokaciji pronađena nafta (gusta i teška za izvlačenje), te ponosno ističe kako jedini u Crnoj Gori ima suvenir sa te bušotine – flašicu sa uzorkom nafte koju su mu darovali Amerikanci - a on je poklonio Prirodnjačkom muzeju Crne Gore.

Dušan Dragović kaže da se tokom 19. i početkom 20. veka znatan broj istraživača pretežno stranih interesovao za mineralne sirovine u čvrstom i tečnom stanju u Crnoj Gori.

- Engleski konzul u Skadru se 1865. godine interesovao za pojavu nafte u Crmnici i tražio uzorak radi ispitivanja. Crmnica je i drugim istraživačima bila naftni reper. Lokacija koja je istraživana danas je poznata kao "smrdež", gde su na površini naftno-gasne manifestacije. U toku 1881. godine Pavle Rovinski i Bernard Švarc obišli su Crmnicu zbog pojave "plivajućeg ulja" u Brčelima. Švarc je prvi objavio podatke o nafti u Crnoj Gori, u Lajpcigu 1883. godine, a Rovinski je u Petrogradu publikovao nekoliko tomova "Crna Gora, njena prošlost i budućnost" u kojoj se naročito osvrnuo na naftu u Crmnici. Krajem 1903. godine Hadži Salo Taleb iz Egipta, bio je spreman za izvođenje radova na utvrđivanju rezervi i eksploataciju "bitumenske rude ulcinjske", uz prethodno slanje uzoraka na ispitivanje u Engleskoj i Francuskoj - navodi Dragović.

Tragajući za informacijama o istraživanju nafte u Crnoj Gori, Dragović je došao do podatka da je holandsko društvo "Crnogorski sindikat" osnovano 1912. godine u Hagu, pored eksploatacije nafte, predviđalo izgradnju rezervoara i cevovod do Virpazara ili Bara, kao i instalacije rafinerije.

- Industrijalac iz Poljske S. Zuber finansirao je 1922/1923. godine istraživanje nafte u Crmnici, izvedena je bušotina od 315. metara, rezultati nisu poznati. Deceniju kasnije M. Luković i K. Petković po nalogu Uprave državnih monopola Kraljevine Jugoslavije vrše ispitivanje Ulcinja i Crmnice što je bio povod angažovanja švedske firme ABM - kaže Dragović.

Po njegovim riječima tek nakon Drugog svetskog rata počelo je organizovano istraživanje nafte i gasa, kontinentalnog dela i podmorja u Crnoj Gori.

- Od 1950. do 1991. godine je izvedeno 17 istražnih bušotina, a u svakoj je utvđena pojava gasa i nafte. Najznačajniji potencijal utvrđen je na krajnjem jugu, kod Ulcinja i u podmorju Boke Kotorske. Ali, tadašnja tehnologija nije omogućavala dublji prodor u utrobu zemlje, koji bi dao željene rezultate - kaže Dragović.