Stoletni vinograd u okolini Vranja i dalje rađa - Od starih sorti kominjak i mastika

Visoko na brdu iznad sela, na kosini odakle puca pogled na grad Vranje, više od jednog veka "bitiše" vinograd Gornjeneradovčanina Slavoljuba Ljubića. Uprkos dubokoj starosti on je i ove godine poneo rod kako se samo poželeti može. I list mu se zeleni kao u kakvom mladom vinogradu, što je još jedan dokaz da taj rod može da održi do berbe ukoliko ne bude neke iznenadne bolesti ili nevremena.

Njegovim zametnutim grozdovima i danas se dive žitelji ovog sela kad god poslom prođu pored njega, konstatujući po ko zna koji put da da su stare vinske sorte grožđa i danas bez premca i to u uslovima kada se klima mnogo promenila. U takvim prilikama oni obavezno povedu razgovor o vinogradima koje su nekada u ovom selu svi domaćini uzgajali sa posebnom ljubavlju. Sete se i atmosfere pred berbu grožđa, odnosno "grojzibera" kako su ga zvali u selu, kada su meštani obučeni u praznična odela, konjskim i volovskim kolima, obloženim najlonom, da vino usput ne iscuri, odlazili da beru grožđe.

Ne pamte, međutim, da je u to vreme neko nekome krao grožđe, ali pamte kada su čokoti u vinogradima počeli da se suše. Tada su ljudi masovno počeli da ih krče ne podižući nove zasade. Otuda se i broj vinograda tako brzo smanjio da su svoje vinograde iz samo njima znanih razloga krčili i oni kojima se vinova loza nije sušila. Jedini koji u to vreme nije posegao za sekirom bio je Slavoljubov otac Momčilo.

Naprotiv, on je na mestima gde se osušila vinova loza od najbližeg čokota polagao prut u zemlju i tako obnavljao svoj vinograd. Bio je i izvanredan krojač vinove loze i nikada nije forsirao zasađene biljke na prekomerno rađanje, što im je omogućilo da opstanu do današnjeg dana.