Posle preležanog kovida aplikacija "šalje" pacijente na dodatna ispitivanja

Ministarstvo zdravlja pokreće program praćenja postkovid pacijenata, odnosno onih osoba koje imaju zdravstvene posledice posle preležane korone. Pacijenti će moći na svojim mobilnim telefonima da instaliraju aplikaciju uz pomoć koje će moći da urade test samoprocene postkovid simptoma. Na osnovu toga će im, ukoliko bude bilo potrebno, biti zakazano dalje praćenje stanja kod lekara koji će biti zaduženi za ovu oblast. Podaci o pacijentima biće strogo čuvani.

- Oni će odgovarati na niz pitanja, na primer koje su tegobe imali, koliko im je iznosila povišena temperatura, koje su lekove koristil. Značajni će biti i njihovi odgovori na pitanja da li imaju osećaj preskakanja srca, vrtoglavice, poremećaj sna, psihičke tegobe. Ovo pokrećemo na inicijativu doc. dr Gorana Stevanovića s Infektivne klinike KCS-a, čiji je tim osmislio pitanja kako bi se pacijentima olakšalo postkovid stanje i da ne bi lutali od lekara do lekara i dodatno se izlagali riziku za dobijanje nove infekcije – navode za Politiku u Ministarstvu zdravlja.

Najviše posla ovih dana s lečenjem pacijenata koji se loše osećaju posle preležane korone imaju kardiolozi i pulmolozi.

Profesor dr Petar Otašević, upravnik Klinike za kardiologiju Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, kaže za ovaj list da se bolesnici najčešće žale na lošu toleranciju napora, odnosno zamaranje pri malom ili umerenom naporu.

- Ovo je veoma nespecifičan simptom, jer se može sresti kod oštećenja srca, ali i kod anemije, plućnih bolesti i problema sa štitastom žlezdom. Kod ovih bolesnika potrebno je uraditi i ultrazvuk srca kako bi se videlo da li je kovid oštetio srce ili ne. Srećom, procenat bolesnika s oštećenjem srca nakon kovida jako je mali i kod većine se srčana funkcija oporavi od tri do šest meseci. Drugi simptom na koji se bolesnici žale jeste ubrzan i nepravilan rad srca koji može biti uzrokovan zapaljenjem srčanog mišića izazvanog kovid infekcijom. Ova stanja je važno prepoznati i dati odgovarajuće lekove, kao i savetovati bolesnike da izbegavaju veća fizička opterećenja dok traje zapaljenje srčanog mišića - napominje dr Otašević.

Ističe da se najčešće vidi značajno poboljšanje zdravstvenog stanja osobe već posle dve do četiri nedelje, ali je u svojoj kliničkoj praksi imao i bolesnike koji su dolazili po terapiju i duže od šest meseci.

Kako ističe docent dr Nataša Petrović Stanojević, pulmolog Kliničko-bolničkog centra Zvezdara, pandemija kovida 19 rezultirala je rastom broja pacijenata sa širokim spektrom trajnih simptoma nakon akutne infekcije SARS kov 2. Ovi se simptomi razvijaju tokom ili posle kovida, nastavljaju se duže od 12 nedelja i ne mogu biti objašnjeni nekom drugom dijagnozom.

Trajni fizički simptomi relativno su česti i obično uključuju umor, otežano disanje, bol u grudima i kašalj. Ređi uključuju gubitak čula ukusa i mirisa, bol u zglobovima, glavobolju, kijavicu, loš apetit, vrtoglavicu, bolove u mišićima, nesanicu, gubitak kose, znojenje, proliv. Pacijenti takođe mogu doživeti psihološke tegobe, uključujući posttraumatski stresni poremećaj, uznemirenost, depresiju i loše pamćenje i koncentraciju.

- Duži oporavak treba očekivati kod onih s umerenom do teškom akutnom bolešću, to jest bolesnika lečenih u kovid bolnicama, naročito onih koji su preživeli boravak u jedinicama intenzivne nege. Kontrolno snimanje grudnog koša, radiografiju, trebalo bi uraditi tri meseca od otpusta iz bolnice. Za pacijente s novim ili progresivnim simptomima snimanje se može uraditi i ranije. Skener grudnog koša poželjan je kod pacijenata kod kojih postoji sumnja da imaju fibrozu pluća kao posledicu teške kovid pneumonije. Pacijentima s povremenim ili upornim kardiopulmonalnim simptomima, uključujući lupanje i preskakanje srca, ili onima s tegobama poput slabosti ili umora, obično se radi kardiološki pregled koji može obuhvatiti i ehokardiografiju – pojašnjava dr Petrović Stanojević.

Za pacijente s upornim, progresivnim ili novim respiratornim simptomima, sprovodi se testiranje plućne funkcije, uključujući spirometriju, merenje količine kiseonika u arterijskoj krvi, difuzijski kapacitet i test šetnje od šest minuta, navodi sagovornica Politike,

- Kod svih pacijenata treba tražiti znakove i simptome dubokih venskih tromboza gornjih i donjih ekstremiteta, plućne embolije ili arterijskih tromboza - naglašava dr Petrović Stanojević.