Srbija gubi proizvodnju maline? - Neophodna promena tehnologije i saradnja četiri faktora

Po njegovom mišljenju, malina, kao injekcija razvoju voćarstva, nije dobro iskorišćena čak je proizvodnja i unazađena. Kao razloge navodi izostanak sistemskog programa sa fizebiliti studijom i ad hoc priču, rad po starim metodama.

- Nemamo plantaže sa adekvatnim sortimentom za konzumni plasman koje su obezbeđene protivgradnom mrežom, rasprskivačima koji smanjuju temperaturu vazduha, antifrost sistemom, sistemom za navodnjavanje. Mora se reći da je država za proizvodnju maline dala ogromne subvencije i sada imamo upisano 24.000 hektara dok je na terenu drugačija priča. Mislim da je za malinare sada vreme 12:05 i da što pre moramo da sednemo sa ljudima iz struke koji trebaju da napišu modalitet razvoja malinarstva - kaže sagovornik Agroportala.

Kao primer dobre prakse naveo je prosperitet proizvodnje jabuke po italijanskom modelu koji je u Vojvodini primenio prof. dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Naše malinogorje, kako kaže Joković, prvo je u Evropi po geografskom poreklu ali, na žalost, nisu praćeni svetski trendovi u proizvodnji maline. Srbija mora imati ogromnu količinu maline koju će plasirati u konzumnom stanju u prerađevinama kao i za industriju. Da bi se došlo do toga neophodni su promena tehnologije proizvodnje i transfer znanja.

- Ceo teret proizvodnje do sada je bio na plećima proizvođača. Primera radi, pre nekoliko godina medijski nije bila interesantna otupna cena 40-90 dinara za kilogram, a sada svi mediji govore o ceni od 400 dinara. Zbog toga i treba naglašavati šta se krije iz te cene: nedostatak maline na tržištu i izgubljena proizvodnja u Srbiji - stava je Joković.

A zašto je to tako? Država je izdvojila ogromna sredstva za subvencije i premije osiguranja. Ali, sagovornik portala insistira na izmeni Zakona o osiguranju poljoprivrednih useva, primeni Zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda koji je sada u proceduri. Prema njegovim rečima svi su u ovoj proizvodnji timski omanuli i sada su timski gubitnici. Umesto visokih prinosa, proizvođači i sa ovom visokom cenom imaju strahove od toga kako da se razduže.

Kao važan nedostatak Joković navodi činjenicu da nema zadruga preko kojih bi se izašlo na tržište. Postoji tampon zona između proizvođača i kupaca koji imaju svoj ekonomski interes - jeftinije da kupe, a skuplje da prodaju.

- Za sadašnju situaciju u malinarstvu delom je kriva država, delom proizvođači ovog voća, a delom su krivci i izvoznici. Najveći krivci su klimatske promene zbog kojih je ovogodišnji rod umanje za više od 50%. Imali smo elementarne nepogode, ali ne i mehanizam odbrane od njih. Pre svega nismo imali pripremljene funkcionalne plantaže koje bi odgovorile ovom izazovu. Sem toga, tzv. vikend proizvođači izlaze na tržište sa malinom koja nema kvalitet i kvantitet, te se veliki proizvođači koji su imali i velika ulaganja, plaše da ne budu zajedno sa njima podvučeni pod led - kaže Joković i dodaje da je upravo iz tih razloga prva srpska složena zadruga Agro eko voće iz Arilja čiji je Joković osnivač i direktor, osnovala tim čiji zadatak je da napravi atmosferu u kojoj će proizvođači maline biti zaštićeni uz obezbeđenu sigurnost u dugoročnoj proizvodnji. Parneri u ovom poduhvatu moraju biti država i struka.

Već sada se pominje da će na jesen doći do hiper sadnje maline, prevashodno zbog trenutno visoke otkupne cene. Međutim, povećanje površina pod zasadima ništa neće doneti ukoliko se sve ne uredi na drugačiji način. Sagovornik Agroportala smatra da struka treba da kaže da li je neka parcela pogodna za ovu proizvodnju, koji sortiment treba saditi i koju tehnologiju primeniti. Tek kada proizvođač ispuni ove uslove može dobiti subvencije i postići dobre rezultate.

Kako je rekao Božo Joković, četiri stuba drže uspešnu proizvodnju maline: država, stručna služba, proizvođači i izvoznici. Zajedniči zadatak im je da jedni drugima budu dugoročni partneri.