Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Proizvodnja vina u Erdeviku - Manjak radne snage zahteva savremene tehnologije
Komentari
Ilustracija (Foto: Dmitriy Yakovlev/shutterstock.com)
Kada je zasnovao porodicu prelomio je da se vrati i u pitomom fruškogorskom vinogorju u Erdeviku neguje 3,5 hektara vinograda i razvija malu porodičnu Vinariju Vinat.
Plantažama vinove loze koja je locirana u pet vinograda i vinarijom pre Ivana bavio se njegov otac Andrija, koji je i sada desna ruka u svim poslovima, ali je vođenje preuzeo Ivan.
- Lakše je meni bilo da nastavim porodičnu tradiciju i da krenem u proizvodnju sa novim ambicijama, nego nekome ko mora da krene od početka. Puno godina treba da prođe da se dođe do toga da sebi olakšaš poslove, a ako porodica već time raspolaže onda je to druga priča - smatra Ivan Tot.
Vinogradarstvo i vinartsvo imaju tradiciju u Erdeviku još od 1826. godine, kada je podignut veliki podrum u ovom mestu.
- Tradicija vinogradarstva je ovde duga i ja mislim da se vinovoj lozi i grožđu sviđa kod nas. Možda je samo nesrećna okolnost da nema malo više mladih koji bi ostali i posvetili se vinogradarstvu. Vinogradara i vinara u selu imamo dosta, ali je nepovoljna starosna struktura, jer su to mahom sve ljudi iznad 65 godina starosti. Većina njih imaju ćerke koje su se poudavale i otišle u gradove, malo ih ima sinove koji su ostali u vinogradarstvu, što je nagativan trend - predočava Ivan Tot.
U vinogradima porodice Tot zastupljeni su italijanski rizling, sovinjon i šardone od belih, a muskat gamburg, frankovka, merlo, kaberne i vranac od crvenih sorti grožđa. Najstariji im je vinograd zasađen još 1985. godine, koji se još dobro drži na osnovnim stubovima i žici, iako je dopunjavan novim čokotima vinove loze, kako su neki čokoti odumirali, a najmlađi vinograd ima devet godina.
Ivan napominje da ga je vinogradarstvu i vinarstvu privukla želja za dokazivanjem i davanje ličnog potpisa u proizvodnji kvalitetnog grožđa i spravljanju dobrog vina.
- Vino se zasniva na proizvodnji u vinogradu, jer ako nemate kvalitetno grožđe ne možete napraviti dobro vino, a stil vina određuje sam vinar, enolog. U vinogradarstvu i vinarstvu ima dosta posla, pa se ne kaže džabe, da ko želi da radi samo neka posadi vinograd i nema više brige, posla će uvek imati, jer vinograd pored gospodara zahteva i slugu. Svo grožđe pretočimo u vino, a koliko će ga biti u našem podrumu sve zavisi od sezone. Prošle godine imali smo tuču grada na našem području pa je rod bio umanjen, ali ove godine se nadamo boljem rodu grožđa - optimista je Ivan Tot.
Pored grožđa iz sopstvenih vinograda Vinarija Vinat kupuje grožđe od drugih vinogradara, jer ga nema dovoljno za popunjavanje kapacitet vinarije.
- Zbog toga nameravamo da iduće godine zasadimo novi vinograd na površini od 1,4 hektara traminca i tamjanike. Hteo bih da pravim još jedno novo vino pa zbog toga razmišljam o novom zasadu vinove loze - otkriva Ivan.
Sagovornik Dnevnika smatra da ima računice u svakom poslu, ako se proizvođač tome posveti i radi pošteno.
- Cena litre vina stagnira kod nas već desetak godina, staje 200 do 250 dinara. Interesantno je da su od 2017. godine nadnice povećane sa 180 i do 300 dinara po satu, a dodatni problem je što je i radna snaga nepovoljne starosne strukture preko 65 godina, jer mladih u vinogradarskim poslovima nema, niti znaju da rade te poslove. Za poslove u vinogradu mogu se naći ljudi koji su se porodično bavili vinogradarstvom ili su nekome pomagali u tim poslovima pa ga znaju kako se plevi vinograd i obavljaju drugi poslovi na negovanju vinove loze - ukazuje Ivan.
Uz poštovanje vinogradarske tradicije u Vinariji Vinat se trude da se prilagode i savremenim tehnologijama.
- Vinarstvo je interesantna oblast, zato što je slična ženskom poslu u domaćinstvu - pranju posuđa! Posude koje se koriste u vinariji važno je da su čiste i onda ne dolazi do infekcije vina i to je najvažniji deo u vinarstvu. Koristili smo nešto podsticajnih sredstava za opremanje vinarije, prošle godine nisam uspeo da ostvarim sredstva za nabavku tanjirače, jer su u toku konkursa promenjena pravila da ne mogu konkurisati vinogradari koji imaju iznad dva hektara vinograda. Sada bih hteo iz republičkih podsticaja da ostvarim sredstva za nabavku flotatora, mašine koja košta oko 5.000 EUR, a ubrzava proces proizvodnje vina, jer praktično već filtrira širu i već filtrirana šira ulazi u fermentaciju. U proizvodnji vina najvažnije je imati dobru sirovinu, jer ako imate dobro grožđe možete napraviti dobro vino, a od lošeg grožđa dobro vino se ne može napraviti - kaže Ivan Tot.
Vinarija Vinat je manja porodična vinarija, koja se u plasmanu vina najviše oslanja na mušterije u Sremu, Novom Sadu i delom u Beogradu.
- Mi ne želimo da izlazimo iz tog okvira male vinarije, da prerastamo u industriju. Želim da ostanemo u ovim okvirima i cilj nam je da uvek imamo kvalitetno vino po koje će nam se mušterije uvek vraćati. U maloj vinariji više možemo da se posvetimo proizvodnji grožđa i kvalitetnih vina, da kontrolišemo i berbu i svaku bocu vina. U našim vinogradima sve sorte grožđa koje negujemo ne sazrevaju odjednom, nego postepeno jedna za drugom tako da možemo maksimalno da se posvetimo berbi. Svako ima drugačije ambicije koliko želi da se razvija i posveti ovom zahtevnom poslu. Moja namera je jasna da ostanemo mala porodična vinarija - kategoričan je Ivan Tot.
Firme:
Vinarija Vinat Erdevik
Tagovi:
Vinat
vinarija Vinat
Ivan Tot
Erdevik
italijanski rizling
sovinjon
šardone
muskat gamburg
frankovka
merlo
kaberne
vranac
traminac
tamjanika
tanjirača
flotator
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.