Najisplativiji biznisi u poljoprivredi - Dobar profit uz malo ulaganja

U prvom kvartalu 2021. godine broj nezaposlenih je skoro dostigao cifru od 400.000. Nezaposlenost najviše pogađa mlade i starije stanovništvo. Izraženija je u rurlanim područjima, pa mnogi nezaposleni, poljoprivredno zemljište koriste za razvijanje sopstvenog biznisa. Ali, za pokretanje biznisa, osim ideje potreban je i proračun šta je najisplativije zasaditi i šta najbrže donosi profit.

Bilo koju kulturu da poželite da gajite potrebno je prethodno ulaganje, jer bez ulaganja nema dobiti.

Ako još niste odlučili kako da pokrenete biznis, a posedujete zemljište, poslednjih godna sve je veća potražnja za lekovitim biljem. Nije potrebno previše brige oko održavanja zemljišta, a ulaganja su minimilana.

Za jedan hektar zasada pod nanom, kamilicom, nevenom ili drugim lekovitim biljem potrebno je od 1.200 do 2.500 hiljade EUR. Od ovih para možete spremiti zemljište, kupiti seme i zasaditi bilje. Ukoliko pak, želite da modernizujete prodaju lekovitog bilja, potrebno je dodatno uložiti još stotinak evra za kupovinu ukrasnih ambalaža, da bi proizvod bio primamljiviji na tržištu. Kada se sve proračuna, prihod od ovog biznisa može da iznosi od 2.500 do 6.500 EUR po hektaru.

Beli slez

Neven

Bosiljak

Kada je reč o lekovitom bilju, stručnjaci savetuju da je najbolje gajiti višegodišnje biljke, jer su manja ulaganja.

Sadnja zele salate je isplativ posao. Nije potrebno mnogo ulaganja, tako da sa 1.000 EUR možete započeti pravi povrtarski biznis. Za početnike dovoljno je oko desetak ari zemljišta, a ukoliko vremenski uslovi pogoduju može se zaraditi i do 2.000 EUR.

U početku, na ovu površinu za plastenik treba obezbdeiti oko 300 EUR, te sa ostalih 700 EUR možete kupiti seme, obraditi zemljište i spremiti adekvatnu hemijsku zaštitu. Jedna vezica salate u proseku u sezoni košta od 60 do 80 dinara. Nakon, što svu salatu prodate, njiva vam posle toga bude slobodna pa na njoj možete zasaditi i neku drugu kulturu.

Proizvodnja cveća donosi "ubiranje plodova", posle nekoliko meseci od zasađivanja semena. Potrebno je dosta strpljenja i ljubavi, jer ovaj naizgled sitan posao, iziskuje svakodnevnu brigu.

Za pokretanje ovog biznisa kao i za svaki drugi potrebno je ulaganje. Za zasad od jednog ara, ulaganja su od 3.000 EUR do 4.000 EUR. Ovaj novac uključuje pripremu plastenika, sistema za zagrevanje, sadni materijal, đubrivo, saksije...

Cveće je sve popularnija poljoprivredna grana u Srbiji, jer odmah u toku godine donosi prihod u malim iznosima, a celokupno ulaganje se vraća u prve dve godine. Treća godina obezebđuje zaradu, a svaka naredna donosi povratak onoga što se uloži i do 50%.

Zarada ide od 1.000 do 2.000 EUR godišnje. Podrazumeva se da što je veći zasad, veća su i ulaganja, ali i dobit. Treba imati na umu da se cveće prodaje tokom cele godine, ali najvišu zaradu donosi s početka proleća, kada je prava pomama za cvećem zbog prolećnog uređenja dvorišta.

Iako za plasteničku proizvodnju povrća i voća treba malo više ulaganja, stručnjaci smatraju da je ovakva proizvodnja najrentabilnija. Za ovakvu proizvodnju na jednom hektaru potrebno je oko 15.000 EUR, a uloženo može da se vrati za godinu dana, ukoliko vremenski uslovi pogoduju.

Sa sruge strane, početnici mogu da krenu i sa manjim površinama, te sa plastenikom od 200 kvadratnih metara, mogu prilično solidno da zarade. Ako pod ovom površinom zasadite paradajz, u proseku zarada može da ide i preko 2.000 EUR, za krastavac oko 1.000, a pariku nešto manje, oko 600 EUR.

Treba imati na umu da ovakav vid proizvodnje podrazumeva konstantan rad od proleća kada se kreće sa sadnjom semena, zatim održavanje rasada, zasađivanje rasada, navodnjavanje, prskanje, a tek na kraju sledi berba.

Biznis u poljoprivredi zavisi od ulaganja, ali i brige o zasadima. Pored ove dve stvari, najznačajniji su vremenski uslovi, jer 50% uspeha u poljoprivredi zavisi od toga. Ako se upuštate u ovakvu vrstu biznisa, najbolje bi bilo da osigurate zasade, kako u slučaju nepogoda ne bi izgubili sav novac koji ste uložili.