Skuplji vožnja i letenje, jeftinija struja? - EK planira veliki iskorak u zakonima o klimatskim promenama

Kada se usvoje od strane Evropskog parlementa i Saveta EU, ove mere će postati obavezujući pravni okvir koji vodi do ostvarenja konačnog cilja, klimatski neutralne Evrope do 2050. godine, navode u Briselu.

- Znamo gde treba da idemo i šta treba da uradimo da bismo tamo stigli. Trenutna ekonomija zasnovana na fosilnim gorivima je dostigla svoje limite i znamo da moramo da se okrenomo novom modelu zasnovanom na inovacijama i čistoj energiji. Naš kilimatski cilj više nije samo politička namera već i pravna obaveza - poručila je predsednica EK, Ursula fon der Lajen.

Koje su najvažnije ideje i šta one znače za građane, objašnjava u kratkim crtama radio Dojče vele. Krajnji cilj je da Evropska unija, možda i cela Evropa, do 2050. budu klimatski neutralni, to jest da ne budu neto zagađivači.

Inovinarim evropskim propisima se pooštrava trgovina emisijama gasova. Svako plaća svoje zagađenje. Takozvana trgovina emisijama štetnih gasova od sada će pogađati i brodare, baš kao što je to slučaj sa avionima. Danas ovo pravilo pogađa desetak hiljada postrojenja koja se mahom bave energetikom. Nejasno je da li će EK ciljati da svoje izduvne gasove plaćaju i oni koji učestvuju u drumskom saobraćaju ili stanari zgrada.

Takođe, na granicama EU će se plaćati novi ekološki porez na izvoz aluminijuma, čelika, cementa, đubriva i proizvodnju struje. Tako bi evropski proizvođači, koji moraju da vode računa o životnoj sredini, bili zaštićeni od nelojalne konkurencije spolja. Pored toga, valja sprečiti proizvođače iz EU da izazovu "curenje ugljen-dioksida" tako što bi prljavu proizvodnju prebacili recimo na Balkan.

Sjedinjene Države, Kina i mnoge zemlje u razvoju kritikuju evropske planove da se uvede dodatni porez, ocenjujući da to protivreči pravilima Svetske trgovinske organizacije.

DW navodi dalje da se predviđaju i promene oporezivanja energenata. U tom smislju, EK predlaže da se promene poreske stope koje su danas povoljne za fosilna goriva poput nafte, gasa i benzina. Trošenje ovih energenata, što za grejanje, što za vožnju, moglo bi da postane skuplje. Istovremeno, struja bi mogla da pojeftini čime bi se podstakla kupovina električnih automobila.

Ipak, teško da će sve države članice dozvoliti uplitanje u svoje poreske politike, ocenjuje nemacki radio, napominjući da je za to potrebna jednoglasna odluka, a nje nije bilo prethodnih godina.

Motori sa unutrašnjim sagorevanjem neće biti eksplicitno zabranjeni. Međutim, EK hoće da propiše da nova vozila moraju da smanje količinu izduvnih gasova za 60 do 90%, što je tehnički moguće jedino ako su to električna vozila. Do 2050. vozila ne bi uopšte trebalo da imaju izduvne gasove.

Klimatskim "paktetom" EU predviđa se da do 2050. godine avio-kompanije treba da koriste najmanje 60% održivog goriva umesto kerozina. Trenutno su takva goriva pet puta skuplja, pa neće biti čudo ukoliko letovi znatno poskupe za putnike.

Takođe države članice bi mogle da budu obavezane da izgrade mreže stanica brzih punjača za elektična vozila, kao i pumpi za vodonik. Već do 2030, trebalo bi da bude tri miliona takvih stanica u EU. Cene bi mogle da budu jedinstvene u EU.

Evropska komesarka za energetiku Kadri Simson želi da uvede obaveznu štednju energije izolacijom zgrada, kroz energetski neutralne nove zgrade, efikasnija postrojenja za grejanje i klima-uređaje. Ušteda energije bi trebalo da iznosi 32,5% do 2030. Potencijal za uštedu postoji pre svega u zgradama javne administracije, bolnicama, školama...

Konačno, poljoprivreda i drvna industrija bi, prema EK, što pre trebalo da postanu klimatski neutralni. Oni bi trebalo da za svaku tonu CO2 koju emituju, sadnjom drveća i drugih biljaka "vežu" drugu tonu CO2, piše Dojče vele.