Zašto je dobro jesti lubenicu

Uz ovako visoke temperature najbolje prija lubenica - hladi, donosi Vam vitamine minerale i sreću. Crvena, sočna i rashlađena lubenica (Citrullus vulgaris) je pravi melem za telo u vrelim letnjim danima. Osim što gasi žeđ, lubenica vrlo povoljno deluje na rad organa za varenje i izlučivanje vode iz organizma.

Njen prijatan i osvežavajući ukus prvi su otkrili narodi pustinje Kalahari u Africi. U 13. veku Maori su je doneli u Evropu, a uz pomoć robova dalje je preneta u Ameriku. Danas je na planeti uzgajaju svi narodi gde može da uspeva, ali u proizvodnji prednjači Kina.

Uopšte nije slučajno što je lubenica ovako rasprostranjena. Po ukusu i hranljivoj vrednosti poredi se sa najboljim vrstama voća.

Pored upotrebe u svežem stanju, plodovi mogu da se prerade u sirupe, sokove, džemove, slatko, dok se iz semena ekstrahuje kvalitetno ulje bogato vitaminom D. Uneta u svežem stanju otklanja umor, popravlja raspoloženje i starih i mladih, daje energiju i radni elan.

Preporučuje se i u ishrani ljudi sa bolestima srca, krvnih sudova, bubrega, žuči i jetre. Veoma je korisna kod obolelih od hroničnog hepatitisa. Takođe, olakšava tegobe osobama sa kamenjem u žuči, bubrezima ili bešici, utiče na njihovo rastvaranje i izbacivanje, uz istovremeno sprečavanje stvaranje novih kalcifikata. Konzumiranjem lubenice olakšava se metabolizam, normalizuje crevna flora i peristaltika.

Ovakvo delovanje postiže zahvaljujući kompleksnom sadržaju važnih sastojaka. Na prvom mestu, bogatstvu vodom koja ide do čak 93 odsto, dok šećera ima između šest i 14 odsto. Sadrži i obilje minerala i vitamina, a vrlo malo belančevina. Od vitamina najviše ima karotena, vitamina grupe B i nešto malo vitamina C.

Međutim, ukoliko osoba pojede dnevno pola kilograma lubenice, zadovoljiće potrebe organizma i u vitaminu C. Od minerala najviše ima kalijuma, magnezijuma, fosfora, kalcijuma, cinka, gvožđa i bakra. Dobar je izvor i likopena. Zbog svega navedenog lubenica predstavlja izvanrednu dijetetsku i lekovitu namirnicu.

Delotvorni sastojci, poznati kao fitonutrijenti, sadrže likopen, betakaroten i novootkrivenu supstancu citrulin, koja ima poseban značaj. Upravo je sposobnost citrulina usmerena na opuštanje krvnih sudova i delovanje slično vijagri. Prilikom konzumiranja citrulin se, posredstvom određenih enzima, preobražava u arginin. A arginin je aminokiselina, čudotvornog delovanja na srce i krvotok, kao i na sveukupni imuni sistem organizma.

Istraživanja američkih naučnika pokazala su da paradajz više nije ni "kralj likopena". Jarkocrvene podvrste lubenice istisnule su aktuelnog "kralja", jer je ustanovljeno da u njima, pored 92 odsto vode, preostalih osam odsto odnosi se na izuzetno važan sastojak likopen, antioksidans koji štiti ljudsko srce, prostatu i kožu.

Osim dijabetičara, lubenicu svi mogu da konzumiraju u neograničenimlubenice na redu lubenica količinama. Ona nema mnogo kalorija, ali zato visok nivo šećera koji stiže u krv omogućava da se veoma brzo oseti okrepljujuće delovanje. Lubenica može da se jede u neverovatnim količinama. Ako se jede za užinu, treba da se jede manje. U suštini, može da zameni svaki obrok. Preporučuje se da makar jednom nedeljno na dnevnom meniju bude lubenica kao odličan čistač organizma.

Prilikom kupovine treba obratiti pažnju na koru koja mora da bude glatka i ne previše sjajna. Kada se udari po kori zvuk ne sme da bude šupalj, a strana na kojoj je lubenica ležala na zemlji tokom sazrevanja treba da bude žućkasta. Lubenica se čuva u frižideru cela ili sečena najviše nedelju dana. Isečena se omota plastičnom folijom da bi se sprečilo njeno isušivanje i upijanje mirisa druge hrane.

Ulje semena lubenice tradicionalno se koristi u kulinarstvu, naročito u zemljama Srednje Amerike i Afrike. Njegove hemijske karakteristike pokazuju visok sadržaj proteina koji dostiže nivo od čak 38 odsto. Ima karakterističnu boju ćilibara, aroma mu je nalik lešniku, sadrži relativno visok procenat nezasićenih masnih kiselina, među kojima je najviše zastupljena linolna. Dokazano je i umereno prisustvo zasićenih masnih kiselina, među kojima su najdominantnije palmitinska i stearinska. Mada nisu dokazana posebna lekovita svojstva ovog ulja, ono je zbog lešnik arome veoma prijatnog a neobičnog ukusa, koje do izražaja dolazi posebno u salatama.