Filip Zepter, biografija

Filip Cepter

Čovek bez snova

Još sredinom osamdesetih godina prošlog veka, jasno je stavio do znanja kakvu ulogu želi za sebe na svetskoj poslovnoj sceni dajući svojoj kompaniji ime Cepter (Skiptar). Ubrzo je, u duhu takve ambicije, promenio i svoje ime, uzimajući umesto krštenog Milan Janković zvučnije i na Zapadu lakše izgovorljivije Filip Cepter. Desetak godina kasnije u rukama je imao žezlo poslovnog carstva čija je vrednost procenjena na više milijardi dolara i koje je postalo sinonim za posuđe vrhunskog kvaliteta. Od pre dva dana drži i skiptar Olimpijskog komiteta.

U izbornu bitku sa starosedeocima olimpijske vile u Generala Vasića 6, ušao je oslanjajući se na standarde kojima je gradio i brend svoje kompanije - spektakularnom marketing kampanjom, upečatljivim porukama i obećanjima. I pored toga, rezultate domaćih "olimpijskih izbora" sačekao je ne skrivajući da je čovek "od krvi i mesa" - ćutke je i nervozno "reciklirao" svoj skupštinski materijal a na prva "pobednička zvona" ustao i uz širok osmeh primio u zagrljaj bivšu svetsku rekorderku na 800 metara Veru Nikolić.

Najbolji opis ovog milijardera rođenog u Velikom Gradištu sa adresom u Monte Karlu, ponudio je, možda, on sam odgovarajući na pitanje jednog domaćeg nedeljnika "koji san bi još želeo da ostvari".

- Ja nemam snove, imam samo planove - objasnio je Cepter.

Njegovom inauguracijom na "kormilo" Komiteta domaćem sportskom auditorijumu verovatno su naglo porasli i apetiti kada je reč o rezultatima srpskocrnogorske olimpijske familije. Barem onom delu javnosti koji izreku "koliko para toliko muzike" doživljava kao aksiom i na sportskoj pozornici. Cepter, za razliku od većine ovdašnjih sportskih funkcionera, od takvih očekivanja ne beži već i podgrejava "vatru" obećanjima tipa "što naumim to i ostvarim, a imam velike planove sa našom olimpijskom porodicom". Mali granski savezi, decenijama zapostavljani od svoje trofejne i favorizovane "braće", od novog predsednika olimpijskog komiteta, uglavnom, i očekuju čuda.

Cepter je rođen 23. maja 1950, sa 25 godina je diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, sa 29 otišao na specijalizaciju nemačkog jezika u Beč gde je i započeo svoju biznis karijeru. Za doprinos industrijskom progresu Italije nagrađen je ordenom "Vitez rada", proizvode njegove kompanije svojevremeno je blagoslovio papa Jovan Pavle II, a zahvalnost mu je svečeno izrazio i patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksij. Po novoizabranom predsedniku OKSCG ime nosi čak i jedno nebesko telo.