Specijalna bolnica Čigota leči i posledice kovida 19 - Program privukao i Ruse i Kineze

Specijalna bolnica Čigota je jedinstvena ustanova ovakvog tipa na celom evropskom kontinentu koja je uspela da dobije zaštitni znak za pružanje zdravstveno-turističkih usluga.

- Nakon dobijanja Rešenja Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije marketinška kampanja pod sloganom "ČIGOTA je sada ČIGOTA®" je doprinela povećanju broja korisnika uluga iz Evrope, Ruske Federacije i Zajednice nezavisnih država. Nažalost, i na naš rad se odrazila pandemija COVID 19. U 2020. naglo je pao broj korisnika usluga, broj ostvarenih noćenja i pansion dana. Situacija se, donekle, normalizuje tokom ove godine i nadamo se da ćemo i u narednom periodu opravdati status brenda - navode iz Čigote i dodaju da u narednom periodu očekuju veliki uspeh od programa oporavka postkovid pacijenata za koji se priprema i potpisivanje međunarodnog protokola sa uglednim medicinskim institucijama iz Rusije i Kine.

- Tokom 2021. Krenuli smo u realizaciju novog programa"Post Covid Čigota Oporavak" - rehabilitacija pacijenata nakon preležane kovid 19 infekcije. Projekat nije zainteresovao samo ljude iz Srbije, već su nam se obratile i zvanične ustanove iz Ruske Federacije (Centar za primenjenu medicinu Beomed Moskovskog državnog univerziteta Lomonosov, Моskva) i Narodne Republike Kine (Međunarodni odbor za medicinsku razmenu i saradnju Šangaj). U toku je potpisivanje Memoranduma o saradnji i Ugovora, koji reguliše dolazak i rehabilitaciju post covid pacijenata i pacijenata sa oboljenjima štitaste žlezde - kažu za eKapiju iz specijalne bolnice Čigota.

- Problem dečje gojaznosti je već duže vremena evidentan problem u Evropi, Severnoj Americi. Smatra se da je negde oko 17 % dečje populacije u Evropi gojazno. Gojaznost kod dece može dovesti do pojave insulinske rezistencije, dijabetesa tipa 2, metaboličkog sindroma, hipertenzije, steatoze jetre, ubrzanog rasta i koštanog sazrevanja, ginekomastije kod dečaka, ovarijalnog hiperandrogenizma u devojaka i holecistitisa. Gojazna deca imaju povećan rizik za pojavu ortopedskih i respiratornih bolesti i brojnih psihosocijalnih problema - navodi se u naučnom radu dr Snežane Lešović objavljenog u Medicinskom glasniku.

- Učešće u Programu Čigotica pruža adolescentu mogućnost izbora između zdravog i nezdravog načina života. Kratkoročni efekti Programa Čigotica su redukcija telesne mase, normalizovanje krvnog pritiska i metaboličkih faktora rizika, povećanje aerobnih sposobnosti i samopouzdanja adolescenata. Veliko interesovanje dece, roditelja, pedijatara i učešće u programu "Čigotica" ukazuje i na porast svesti o rizicima gojaznosti i značaju očuvanja zdravlja u adolescentnom uzrastu u našoj sredini.

Napominje se i da su glavni uzroci gojaznosti kod dece nezdravi stilovi života, ali i da bi roditelji trebalo da obrate pažnju na to kako se njihova deca ponašaju.

- Glavni uzroci gojaznosti kod dece su: sedetarni način života sa smanjenjem fizičke aktivnosti, kao i nezdrav način ishrane (Fast food), a roditelji bi trebalo da obrate pažnju na nagle promene stila života i ishranu. Povećan unos hrane velike energetske gustine i velike potrošnje masti, naročito zasićenih, a nedovoljan unos kompleksnih ugljenih hidrata, povrća i voća uz sedentarni način života i manji energetski rashod, značajno doprinose porastu gojaznosti.

Republički zavod za zdravstveno osiguranje i Ministarstvo zdravlja 2008. godine odobrilo je deci uzrasta od 12 do 18 godina lečenje problema gojaznosti. Tretman se izvodi jednom godišnje u trajanju od 21 dan pod nadzorom specijalista iz brojnih oblasti kako bi se što bolje pratio psihofizički napredak.

- Zdravstveni multidisciplinarni program Čigotica je promocija zdravog načina života i obuhvata dijetetske intervencije sa smanjenjem ukupnog dnevnog kalorijskog unosa, planiranu fizičku aktivnost, druge terapijske mere (medikamenti), obrazovnu i psihološku podršku. Učešće u programu Čigotica adolescentu pruža mogućnost izbora između zdravog i nezdravog načina života i pomaže da se identifikuju ključni faktori neophodni za dugoročne promene ponašanja i usvajanje zdravih životnih navika. Lečenje je efikasnije, ako se lečenje gojazne dece ne odlaže, a ono je kompleksno, sveobuhvatno, multidisciplinarno, individualno uz uvažavanje razvojnih specifičnosti adolescenata. Na lečenje se upućuju gojazna deca iz školskih dispanzera i dečjih odeljenja širom Srbije. Kod velikog broja naših pacijenata prisutne su komplikacije gojaznosti. Osim hipertenzije, dislipidemije, metaboličkog sindroma, ortopedskih problema, sve veći broj dece ima intoleranciju glukoze i ozbiljne poremećaje u sferi psiho-socijalnog funkcionisanja - upozorava doktorka Lešović.

Prilikom tretmana gojaznosti obavljaju se brojna dijagnostička ispitivanja i lečenje u kojem učestvuju pedijatar endokrinolog, specijalista fizikalne medicine, psiholog, nutricionista, profesori fizičkog vaspitanja i medicinske sestre koje kroz specijalizovani tretman pokušavaju da kod adolescenata usade zdrav stil života čime se postiže ne samo izlečenje, već i mnogo važnija prevencija problema, navode iz Specijalne bolnice.

Kliničko praćenje gojaznih adolescenata uključuje antropometrijsko merenje, EKG, inicijalni pregled, anamnezu i laboratorijska ispitivanja na prijemu. Kliničkim pregledom identifikuju se pacijenti sa primarnom i sekundarnom gojaznošću i prisutnim komplikacijama gojaznosti, planiraju se dijagnostičke procedure, planira se ishrana i fizička aktivnost individualno za svako gojazno dete. Roditelji i deca se upoznaju sa osnovnim principima lečenja gojaznosti.

- Važan deo našeg programa intenzivnog lečenja gojaznosti je postavljanje ciljeva individualno za svakog pacijenta. Tokom lečenja se prati zdravstveno stanje i učestvovanje u programu svakog pacijenta. Pri otpustu ispitanicima su određeni antropometrijski parametri i laboratorijske analize. Na kraju lečenja analiziraju se ostvareni rezultati, a deca i roditelji dobijaju savete, uputstva i preporuke za lečenje gojaznosti (usmeno i u pisanom obliku), recepte omiljenih obroka, kao i savet za dalje kontrole kod nadležnog pedijatra, psihologa i nutricioniste - ukazuje doktorka Lešović.

Ishrana je hipokalorijska (1200–1700 kcal), hiperproteinska i uravnotežena u skladu sa osnovnim principima i uputstvima o značaju pravilne ishrane u prevenciji gojaznosti. Adolescenti imaju pet obroka (doručak, ručak, večera i dve užine) koji su uvek u isto vreme i usklađeni su sa njihovim individualnim potrebama i fizičkim aktivnostima. Jelovnik je raznovrstan, obiluje svežim povrćem, voćem, žitaricama od celog zrna, posnim vrstama mesa i ribom. Od napitaka se savetuje voda i čaj.

- Na osnovu zdravstvenog stanja i procene anaerobnih sposobnosti planira se program aktivnosti za svako dete. Planirane fizičke aktivnosti su: 2 šetnje (jutarnja i šetnja pre večere po 60 minuta), brzi hod u prirodi, trim stazi ili na kardio-fitnes trenažerima; vežbe oblikovanja, jačanja pojedinih mišićnih grupa bez rekvizita i sa rekvizitima (terapeutska lopta, elastične trake...) u trajanju od 60 minuta, vežbe u vodi i trenažno plivanje (60 minuta) i aktivnosti na otvorenim terenima i sportske igre. Fizička aktivnost je svakodnevna, raznovrsna, zabavna i prilagođena gojaznoj deci - navodi se.

Rad sa psihologom podrazumeva intervju sa psihologom, upitnik za samoprocenu i psihološku pomoć, 6 radionica i podršku u razumevanju i rešavanju problema gojaznosti. U toku boravka pacijenata planira se testiranje sa nekoliko psiholoških mernih instrumenata (ispituje se lokus kontrole vezano za višak kilograma, samopoštovanje, depresivnost, simptomi asocijalnog ponašanja).

Pod nadzorom fizioterapeuta za adolescente sa deformitetima kičmenog stuba organizuju se individualno vežbe, a za ostale adolescente grupne vežbe za prevenciju nepravilnog telesnog držanja dva puta sedmično u trajanju od 30 minuta.

- Program Čigotica je promocija zdravih životnih stilova, edukacija o važnosti pravilne ishrane i svakodnevne fizičke aktivnosti u lečenju i pevenciji gojaznosti. Timski rad i Program "Čigotica" daju veliki doprinos u prevenciji i lečenju gojaznosti kod dece i adolescenata u našoj zemlji - zaključuje se u pomenutom naučnom radu doktorke Lešović.