Groblje za kućne ljubimce na Novom Beogradu još u prvoj fazi izgradnje

Više od dve decenije beogradski kućni ljubimci nemaju svoje večno počivalište, a očigledno je da će se izjaloviti i poslednja najava da će groblje za kuce i mace na Bežanijskoj kosi biti gotovo do septembra. Rok koji je u martu, na početku izgradnje, pomenuo Goran Vesić, zamenik gradonačelnika biće probijen, ali ohrabruje činjenica da su neimari uveliko u poslu i da je glavni grad nikad bliži izgradnji večne kuće za životinje.

- U toku su radovi prve faze uređenja javnih površina u kompleksu groblja kućnih ljubimaca u Bloku 51 u Novom Beogradu. Završena je izgradnja svih podzemnih instalacija u kompleksu, a u toku su zanatski radovi na administrativnom objektu i izrada staza, ivičnjaka i saobraćajnica. Prva faza biće završena u oktobru, a druga faza koja obuhvata izgradnju spalionice sa pratećom opremom po planu će se realizovati do kraja godine - kažu iz Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.

Dugo najavljivani kompleks koji je Vesić nazvao "civilizacijskom tekovinom" i koji bi konačno trebalo da reši muku ljubitelja životinja koji svoje ljubimce godinama zakopavaju na nelegalnim "grobljima" od kojih je najčuvenije ono u Miljakovačkoj šumi, prema ranijim najavama prostiraće se na nešto više od 15.000 m2 na placu u Bloku 51, a kako kažu iz Direkcije, neto vrednost ugovorenih radova je 130,3 miliona dinara.

- Kompleks će sadržati 820 grobnih mesta u nizu, još 730 grobnih mesta predviđeno je u pošumljenom delu groblja, a u rozarijumima i kolumbarijumima obezbeđeno je 730 mesta za urne. Po završetku izgradnje objekat će biti predat nadležnoj organizacionoj jedinici grada, a upotrebu i održavanje sprovodiće nadležno javno komunalno preduzeće - dodaju iz Direkcije.

Na samom početku radova u Bloku 51 Vesić je poručio da je vreme da se obezbedi da se životinje sahranjuju na civilizovan način, kao i da bi izgradnja ovog projekta trebalo da bude povod za razgovor o benefitima za odgovorne vlasnike ljubimaca. Zamenik gradonačelnika tada je istakao i kako puno gradova u Evropi nema groblje kućnih ljubimaca.

Ali, koliko Beograd kasni sa izgradnjom večne kuće za pse i mace najbolje pokazuje i slučaj groblja za ljubimce iz Rijeke koje je, uz londonsko i parisko, jedno od najstarijih u Evropi i postojalo je još od početka 20. veka sve do 2004. godine kada je zbog izmene zakona ugašeno i dobilo spomenički karakter.

Hrvati su, međutim, pre dve godine u Zagrebu otvorili moderni kompleks nazvan Spomengaj u kome građani mogu svoje pse i mace da pokopaju ili kremiraju i na taj način da se dostojanstveno "pozdrave" sa njima. Možda bi kao najbolji primer za to koliko ova počivališta za životinje znače ljudima, i koliko je svet odmakao od nas, trebalo da posluži i Italija, gde se u pojedinim delovima zemlje već neko vreme omogućava njihov zajednički ukop.

U korak sa gradovima sveta uskoro bi mogao bi da krene i Novi Sad jer, kako su mediji u maju pisali, i Srpska Atina bi trebalo da dobije počivalište za životinje koje će se u naselju Šangaj graditi na 10 hektara.

Početkom godine u Egiptu je otkrivena gotovo 2.000 godina stara grobnica za koju se veruje da predstavlja najstarije groblje životinja u istoriji. Ostaci pasa, mačaka i majmuna pronađeni su sa ogrlicama od školjki, stakla i kamenih kuglica, a kako kažu naučnici, nijedna od životinja nije usmrćena od ruke čoveka, odnosno žrtvovana, već je reč o jedinkama koje su umrle od starosti ili bolesti i vrlo pažljivo sahranjene. Zvanično najstarije groblje za životinje koje i dalje funkcioniše nalazi se u Hartsdejlu u Njujorku i postoji 125 godina.