Ratko Kuprešak, generalni direktor "Jaffe" - Biram slađi put

(Ratko Kuprešak)

Košarka mu je dala odlučnost, bankarstvo finansijsku viziju poslovanja, mašinstvo preciznost, a rad na prethodnom poslu iskustvo u konditorskoj industriji. Kako unaprediti izuzetnost pokazaće u narednom periodu. Ratko Kuprešak je pre četiri meseca došao na položaj prvog čoveka kompanije iz Crvenke, koja proizvodi i njegov omiljeni slatkiš – "Jaffu".

- Razlog zbog kojeg sam doneo odluku da odem iz jedne veoma jake kompanije kao što je "Bambi Banat" jeste ljudski izazov da nešto unapredim i da nešto novo napravim. Mojim dolaskom u "Jaffu", kompanija može iskoristi dugogodišnje iskustvo koje imam u konditorskoj industriji, pre svega, u nastupu fabrike na tržištu što mislim da je ključno za razvoj jedne kompanije – kaže na početku razgovora za "eKapiju" Ratko Kuprešak, generalni direktor kompanije "Jaffa".

Za ljubitelje slatkiša Kuprešak obećava proširenje asortimana kompanije "Jaffa" – do kraja godine mnogo slatkih iznenađenja omiljenih vafel proizvoda, O’cake biskvita, a iduće godine i neke nove kategorije iz konditorskog programa.

Kaže da se brzo navikao na rad u "Jaffi" i da mu je odnos sa zaposlenima, zasnovan na poverenju i otvorenosti, isti kao i u kompaniji gde je radio više od 10 godina. Ljudi na prvi pogled steknu utisak da je strog i ozbiljan, ali već na drugi pogled se primeti da je neposredan i emotivan.

- Često se iznosi mišljenje da ne treba unositi emocije u posao ali ja smatram da bi čovek trebalo da unese u posao određenu dozu emocija jer će samo tad moći da oseti i pobedu i poraz.

Ako ga danas pitate šta je njegov sledeći poslovni cilj kaže "da razvijemo "Jaffu" do nekih neslućenih granica".

U svakoj firmi u kojoj je radio do sada počeo je sa stanovništa da će iz te firme otići u penziju.

Iskustvo i znanje

Počeo je da radi sa 22 godine u rodnom Požarevcu. Kako kaže, nije imao klasične studentske dane već je učio uz rad.

- Radio sam prvo u Credibel banci na poslovima sa stanovništvom. Promenio sam nekoliko pozicija unutar banke da bi kasnije došao na mesto direktora filijale u Požarevcu gde sam se zadržao 2 godine. Osnovni principi finansijskog poslovanja su mi ostali još iz tog perioda. Još se sećam nekih misli i rečenica koje smo tada razmenjivali.

Sa 28 godina prelazi iz banke u "Bambi" gde je proveo 12 godina, na početku kao šef nabavke, preko menadžera prodaje, do pozicije direktora prodaje na kojoj je okončao svoj profesionalni period u "Bambiju".

- Vreme provedeno u "Bambiju" mi je veoma pomoglo jer sam stekao iskustvo i poslovno sazreo. Zajedno sa španskom kućom "Global praxis" napravili smo najveći zaokret i pomak u nastupu "Bambija" na tržištu.

Kada je "Bambi" promenio sedište iz Požarevca u Beograd, jedno vreme je putovao svakodnevno na relaciji Pozarevac-Beograd a onda se preselio sa porodicom u glavni grad.

- Možda će zvučati kao fraza ili demagoški pristup, ali definitivno iza svake osobe koja je uspela u životu stoji porodica, bilo da su to u fazi odrastanja roditelji ili kasnije kada čovek sazri njegova familija.

Kupres, Požarevac, Beograd

- Prezime Kuprešak datira od pre više od 200 godina iz Bosne sa Kupresa. Moji preci su se prezivali Marković i u migracijama koje su za to vreme bile karakteristične preselili su se u Šipovo blizu Mrkonjić grada i tamo dobili prezime Kuprešak jer su došli sa Kupresa. Kasnije su se preselili u Požarevac gde sam ja rođen.

Od detinjstva je bio zainteresovan za tehniku. Iako mu je to struka, nikad nije radio niti sa diplomom inženjera elektrotehnike, niti sa zvanjem diplomiranog inženjera mašinstva.

- Školovanje u tehničkim naukama mi je pomoglo u poslu, iako na prvi pogled nema dodirnih tačaka sa profesionalnim angažovanjem. Konditorska industrija je veoma inovativna i stalni razvoj ovakve kompanije je veoma bitan. Sa znanjima iz mehanike je moguće shvatiti određene procese na bolji način, na primer kod investiranja, razvojnih projekata itd.

Kako bi pomirio školovanje i posao, upisao je magistarske studije na Ekonomskom fakultetu u Novom Sadu, a u septembru bi trebalo da odbrani magistarsku tezu pod nazivom "Restruktuiranje kompanija kod zemalja u tranziciji - ekonomski i finansijski aspekt".

Kaže da je njegova prva, možda i najvažnija odluka, bila kada je odlučio da se ne bavi profesionalno košarkom već da se posveti školovanju, iako je u mlađim kategorijama trenirao i u "Crvenoj zvezdi".

- Bavljenje košarkom je moj drugi pravac u životu. Sa 18 godina sam presekao da neću nastaviti da se ozbiljno bavim košarkom. Shvatio sam da u sportu neću naći dugotrajno zadovoljstvo. Roditelji su podržavali moje odluke, ali su me savetovali da sam odlučim kojim putem da krenem da ne bi oni usmeravali moj život. Mislim da nisam pogrešio u izboru.

Ratko Kuprešak i danas voli da "odigra neki basket" sa prijateljima. I ponekad tenis. Voli da pogleda utakmice na televiziji bez obzira koji sport je u pitanju. Dok je živeo u Požarevcu bio je predsednik ženskog rukometnog kluba "Bambi-Mladi radnik".

Sve je moguće kad se dovoljno želi

- U životu je sve moguće ostvariti, ma koliko naizgled delovalo nedokučivo, samo ukoliko dovoljno verujete u uspeh - ističe Kuprešak i dodaje da to važi i za poslovni i za privatni život.

Prvi čovek "Jaffe" smatra da se za sve može naći vremena a pre svega za one koje volite, samo je izbor pojedinca da li želi da se organizuje.

- Čovek i u životu kao i na poslovnom planu, mora da postavi fokuse i da ih poštuje. Od onih sam ljudi koji sve hoće odmah, ali nisam nestrpljiv. Nekad započinjem više poslova koje fizički ne mogu da stignem tako da nekad radni dan traje duže nego što bi trebalo, čak i u kućnoj atmosferi. I osim toga svestan sam u potpunosti da je to samo izbor svakoga od nas.

Svaki slobodan trenutak se trudi da provrede u krugu porodice – supruge i 2 kćerke.

Ratko Kuprešak voli da putuje i poslovno i privatno. Privatno ne ide nikad na isto mesto dva puta jer zajedno sa porodicom želi da poseti što više različitih mesta.

- Sva mesta su lepa kada idete na odmor u društvu dragih osoba, posebno porodice. Trudim se da kad god imam koji dan slobodno u toku godine sa porodicom odem na neku planinu, najčešće Zlatibor.

Najveći utisak na njega su ostavili Pariz i Beč, u kojima bi čak mogao da nastavi da živi.

- Iako dosta različiti gradovi, pružaju osećaj uzvišenosti i mogućnost lepote življenja.

Pobornik neekstremnog avanturizma

Više mu prija život u velikom gradu nego mala sredina, jer pruža mnogo mogućnosti za svakodnevni život i nudi interesantna mesta gde se može provesti vreme.

Ada kada je lepo vreme, Kalemegdan u popodnevnim i večernjim satima, ili kraj u blizini Hrama svetog Save gde živi, njegova su mesta u Beogradu gde voli da prošeta sa porodicom.

Ratko Kuprešak kaže da nije osoba za provod na mestima gde je bučno i gde je velika gužva. Najviše voli da veče provede u restoranu ili dobrom kafiću sa porodicom ili prijateljima.

- Kada je dobro društvo provod mora da bude dobar gde god se nalazimo. Volimo da idemo u dobre restorane, ali kao i kod izbora mesta za odmor trudimo se da odlazimo u različite.

Za sebe kaže da je veliki gurman i da voli da proba specijalitete različitih kuhinja.

- Volim da jedem i volim sve da probam. Sušta sam suprotnost mom rođenom bratu koji ne voli da isprobava hranu i koji kad ne zna šta će da poruči odlučuje se za sigurnu varijantu - 10 ćevapa.

Kuprešak smatra da uopšte u životu čovek treba dosta toga da proba a da se zadrži na onom što mu najviše prija.

Ograničen, neekstremni, avanturizam ga je u životu vraćao da razmisli da li je nešto dobro ili ne.

- U Srbiji nažalost, ima dosta sanjarenja, nerealnog sagledavanja istine, pa ljudi donesu odluku iz razloga što nešto žele a ne i nešto što mogu da postignu u tom trenutku i što znaju da će istrajati u tome do kraja.

Privatne i poslovne prijatelje bira samo po iskrenosti, jer smatra da danas niko nema vremena za neiskren odnos.

- Da li imamo ista interesovanja nije toliko bitno, već o čemu god da razgovaramo to bi trebalo da bude na osnovama iskrenosti i uzajamnog poverenja.

Njegov stav je da svaki čovek ima istu količinu sreće, i da su igre na sreću samo trošenje vremena, umesto da se to vreme potroši na pravu sreću, u provođenju vremena sa dragim ljudima. Kuprešak smatra da je, iako teži, slađi put kad se sami za nešto izborite umesto da to dođe "samo od sebe". Sada je srećan sa svim što danas ima, želi da uživa u tome i da tu sreću samo unapređuje svakodnevnim malim zadovoljstvima.

S.O.