Svaka deveta firma u blokadi - Dobra vest?

Svaka deveta firma u Srbiji danas ima probleme sa likvidnošću. Svoje obaveze ne može da ispunjava 39.602 dužnika. Toliko je pravnih lica i preduzetnika imalo blokirane račune poslednjeg avgustovskog dana. Poverioci od njih potražuju 214 milijardi dinara, bez obračunate kamate, pokazuju podaci Narodne banke Srbije. Ipak, broj firmi koje posluju u crvenom, manji je nego prošle godine.

Poređenja radi, blokirane račune 31. avgusta 2020. imalo je 41.700 dužnika, od čega je 27.510 pravnih lica i 14.190 preduzetnika. Od njih je pokušano prinudno da se naplati 235,9 milijardi dinara, bez obračunate kamate.

U registru Agencije za privredne registre upisano je trenutno 455.948 privrednih društava, preduzetnika, udruženja i turističkih agencija. Što znači da oko 8,6% njih ima blokirane račune.

Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže da je prijatno iznenađen i da je ovo dobra vest jer manji broj blokiranih računa pokazuje da je privreda u dobrom stanju. Tome su, prema njegovom mišljenju, doprineli krediti za likvidnost poslonih banaka, za koje je država garantovala 2 mlrd EUR, kroz garantnu šemu za pomoć privredi.

- Kada bi se ažurnije brisala firme koje duži vremenski period imaju blokirane račune imali bismo čistiju sliku nelikvidnosti. Blizu polovine preduzeća, koja imaju blokirane račune, trajno su nelikvidna - navodi Atanacković.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, slaže se da su mnoge firme preživele zahvaljujući merama Vlade Srbije. Dobrom rezultatu doprinelo je i to da mnoga preduzeća rade ove godine, za razliku od prošle, kada su zbog pandemije i zatvaranja bila sprečena.

- Ovo bi moglo da bude objašnjenje zašto imamo manje firmi u blokadi nego ranije. Ali nije to radikalno manji broj. Možda će ih u narednom periodu biti više. To se stalno menja. Privreda je živo tkivo. Ima dosta preduzeća, poput poljoprivrednih, koja zavise od sezone, na početku godine uzimaju kredite, sredinom godine im pristižu pšenica ili kukuruz i tek kada naplate robu oni to saniraju, a u međuvremenu mogu da budu u blokadi. Potom, prošle godine za vreme pandemije imali smo problem sa dolaskom robe sa dalekih područja i mnoga preduzeća su zbog toga upala u problem. Nije bio loš biznis, ali fizički su bili onemogućeni da sklapaju proizvode ili dobiju robu kojom su trgovali. Nisu imali obrtna sredstva, a kada je to profunkcionisalo, izašli su iz blokade. Sa druge strane, pojedini vlasnici namerno guraju preduzeća u stečaj – objašnjava Savić.

Za svaku firmu čiji je račun neprekidno u blokadi 30 dana, postoji razlog za stečaj. Prema podacima Narodne banke Srbije 31. avgusta, do mesec dana bilo je nelikvidno 2.127 pravnih lica i preduzetnika. Dok je u blokadi od 180 do 360 dana bilo 5.478 preduzeća. Ovi podaci ukazuju da su sve te firme kandidati za neki vid oporavka ili prodaju kroz stečaj. Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, od početka godine do sada, otvorila je stečaj u 204 preduzeća.

Zanimljivo je da se u blokadi duže od tri godine nalaze 15.565 pravna lica i preduzetnika. To su firme koje tri godine ne obavljaju platni promet preko svojih računa. One se ili bave sivom ekonomijom ili su zaista toliko mrtve da uopšte nemaju promet, a svako preduzeće koje je do godinu dana u blokadi zrelo je za restrukturiranje, odnosno neku od preventivnih mera za izlečenje nelikvidnosti. Ali, dok bankrotstvo ne zakuca na vrata, mali broj firmi se odlučuje na, recimo, sporazumno finansijsko restrukturiranje (sporazum banaka i privrednog subjekta oko odlaganja plaćanja i reprograma kredita).

Odugovlačenjem rešavanja problema zbog kojih su u blokadi samo se povećavaju obaveze preduzeća prema poveriocima, budući da se protekom vremena stalno podižu kamate na obaveze društva. Treba imati u vidu da navedena privredna društva sigurno imaju dugovanja i prema Poreskoj upravi i javnim preduzećima, te da štetu od ovakvog odugovlačenja trpi i sam državni budžet, odnosno svi građani.

Ljubodrag Savić napominje da se treba ugledati na Evropu:

- Na Zapadu je stečaj kao dobar dan. Tamo relativno brzo preduzeće ode u stečaj. Čak i neko ko vodi tu firmu zainteresovan je da ide u stečaj, ako ne vidi mogućnost da posluje normalno, jer računa da je bolje spasiti, što se spasiti može. U suprotnom samo će praviti veće gubitke.

Navodi da u suštini to preduzeće ne propada, nego samo vlasnik, a delovi te firme prežive.

– Kod nas ima preduzeća koja su u stečaju po 20 godina. I nije samo ta firma u problemu, jer ona nije izolovano ostrvo. Ona povlači i druga preduzeća koja sa njom posluju, a ne moraju da budu u stečaju. Ovaj problem u Srbiji traje dugo i rak rana je naše ekonomije. Zbog toga je veoma važno da državni organi, sudovi i stečajni upravnici, funkcionišu efikasnije, jer to čuva i one koji su u stečaju, kako bi smanjili potencijalni gubitak, a naročito čuva one koji su na poverenje dali tom preduzeću robu ne znajući da je ono u problemima - naglašava Savić.