Medicinski otpad u Zrenjaninu više nije problem - Bolnica "Đorđe Joanović" godišnje preradi skoro 70 tona opasnih materija

Opšta bolnica "Đorđe Joanović" iz Zrenjanina skoro dve godine primenjuje najsavremeniji tretman infektivnog medicinskog otpada u Srbiji. Kako je za ekapiju kazao Zoran Obradović, menadžer za medicinski otpad u bolnici "Đorđe Joanović", u toku 2009. ukupno je prerađeno 68,9 tona otpada, a ove godine očekuje se cifra od 80 tona.

- Od toga smo tokom 2009. iz okrugla preradili 11 tona a ostatak je bio bolnički otpad. Ove godine procenjujemo da će nam iz ostalih institucija stići oko 15 tona otpada, a očekujemo da preradimo ukupno 80 tona - objasnio je sagovornik EKapije.

Opšta bolnica "Đorđe Jovanović" moderan sistem uvela je zahvaljujući projektu "Tehnička podrška u upravljanju medicinskim otpadom" u kom je učestvovala od avgusta 2007. do juna 2009. godine. Projektom u organizacji Ministarstva zdravlja upravljala je Evropska agencija za rekonstrukciju, a finasirala Evropska unija.

- Zahvaljujući tom projektu, početkom 2008. godine u bolnici je izvršena adaptacija objekta koji se koristi za tretman infektivnog medicinskog otpada. Zgrada u kojoj je ranije bila garaža je preuređena tako da su na prostoru od 65 m2 smeštena dva autoklava, drobilica, odvojen prostor za pranje i dezinfekciju kontejnera, kao i kancelarija za zaposlene. Tada je instalirana sva potrebna oprema za tretman infektivnog medicinskog otpada, sprovedena obuka osoblja koje radi na ovim poslovima, a svi zaposleni imaju sertifikate o završenoj obuci i njihovi podaci se nalaze u jedinstvenoj bazi koju za Republiku Srbiju vodi Institut za javno zdravlje Batut - objasnio je Obradović na početku razgovora.

Obuku osoblja i tehničku pomoć u realizaciji projekta je uradila ekipa firme "Carl Bro" kojom je rukovodio Scott Crossett.

- Bez njihove pomoći ne bi smo uspeli da u ovako kratkom roku od samo dve godine ceo projekat zaživi u praksi.

I pre početka projekta u krugu bolnice izgrađena je savremena deponija za komunalni otpad kako bi se na adekvatan način rešilo privremeno odlaganje otpada

eKapija: Izuzetno opasan infektivni medicinski otpad u našoj zemlji i dalje se ne tretira na adekvatan način. Koliko su savremena i ekološki opravdana rešenja koja primenjujete?

- Ceo sistem upravljanja infektivnim medicinskim otpadom od selekcije, sakupljanja, sterilizacije, pa do mlevenja i odlaganja na deponiju je novina u našoj zemlji. Koriste se autoklavi velikog kapaciteta tako da se sav infektivni medicinski otpad tretira na odgovarajući način. Koristimo dva parna sterilizatora firme "Getinge". Radi se o aparatima čija je zapremina komore po 425 litara i koji u jednom ciklusu mogu sterilisati do 30 kg medicinskog otpada. Za sterilizaciju otpada se koristi poseban program i jedan ciklus sterilizacije traje oko 90 minuta.

Sterilizacija se vrši zasićenom vodenom parom na temperaturi od 121 ºC i pod pritiskom od 2 bara. Sam postupak sterilizacije je potpuno automatizovan što otklanja mogućnost ljudske greške. Takođe, postoji evidencija svih procesa i parametara kao i dokaz da je otpad koji izlazi iz autoklava sterilan. To sve daje visok nivo bezbednosti i sigurnosti celog procesa.

Posle sterilizacije otpad se drobi tako da je krajnji produkt tretmana sterilna bezoblična masa koja je potpuno bezopasna po ljude i životnu sredinu.

Sva oprema koju koristimo podleže redovnim dnevnim i nedeljnim preventivnim pregledima. Manje opravke vrši naša tehnička služba dok veće servisne intervencije vrši glavni zastupnik firme "Getinge" za Srbiju "Medika Projekt". Naravno parni sterilizatori svake godine podležu kontroli inspekcije za sudove pod pritiskom.

eKapija: Kako izgleda procedura pri reciklaži medicinskog otpada?

Samo neke vrste neopasnog otpada koji je pravilno odvojen i selektovan se mogu reciklirati. U bolnici "Đorđe Joanović" odvajamo i dajemo na reciklažu pet ambalažu, papir, istrošeno ulje iz kuhinje i fiksir koji nastaje prilikom rtg dijagnostike. Kada je u pitanju infektivni medicinski otpad kao poseban tok opasnog otpada on ima drugačiji put.

Medicinsko osoblje, koje praktično i stvara ovu vrstu otpada, zaduženo je za njegovo ispravno odvajanje i klasifikaciju. To se mora vršiti na samom mestu stvaranja ove vrste otpada, infektivni medicinski otpad se odlaže u specijalne žute vreće, a oštri predmeti i lomljeno staklo se odlažu u specijalne žute kantice. Kantice na poklopcu imaju zareze koji omogućavaju sigurno i bezbedno odvajanje igle od šprica.

U određenim vremenskim intervalima vrši se trajno zatvaranje žutih vreća i kantica i njihovo označavanje. Obeležavanje se vrši odgovarajućim samolepljivim etiketama i na njima se nalaze podaci o vrsti otpada, odeljenju na kome je taj otpad nastao, vremenu zatvaranja i medicinskom radniku koji je izvršio zatvaranje. Po izvršenom bezbednom pakovanju i zatvaranju pomoćno tehničko osoblje preuzima otpad i prevozi ga posebnim kolicima do objekta za tretman sterilizacijom gde se on steriliše, drobi i posle toga odlaže na privremenu deponiju u krugu bolnice. Ovakav način rada je usvojen da bi se mogao pratiti tok otpada od mesta njegovog nastanka do konačnog odlaganja. O svim fazama postoji detaljna dokumentacija.

eKapija: Koliko je novca bilo potrebno za uvođenje sistema za tretman infektivnog medicinskog otpada?

Bolnica "Đorđe Joanović" je investirala u objekat, instalacije i privremenu deponiju, dok je od Evropske agencije za rekonstrukciju dobijena sva potrebna oprema (2 autoklava, drobilica, specijalni kontejneri), vozilo za prevoz infektivnog medicinskog otpada kao i potrošni materijal za skoro godinu dana rada. To je bila početna investicija od oko 150.000 EUR.

Cilj je da ceo ovaj projekat postane finansijski samoodrživ. Trenutno to nije moguće u potpunosti ostvariti, ali će sa dopunama zakonske regulative kojom će se ispoštovati do kraja princip da zagađivač plaća i to ostvariti.

Faza izgradnje, instalacije opreme i obuke je završena još 2008. godine. U toku većeg dela 2009. godine bolnica je koristila potrošni materijal koji je dobijen kao donacija. Ta godina je iskorišćena i za implementaciju projekta u svim državnim ustanovama u regionu. Ova godina je prva godina rada na ekonomskim osnovama.

eKapija: Da li u okolini Zrenjanina postoji sličan objekat za tretman medicinskog otpada?

U Srednjebanatskom okrugu ne postoji ni jedan sličan objekat. U Vojvodini ima još nekoliko objekata ove namene, ali oni uglavnom imaju status lokalnog mesta za tretman medicinskog otpada tj. namenjeni su tretmanu otpada iz sopstvenih ustanova i nemaju dovoljno kapacite ni obučenog osoblja da pokriju ustanove na široj teritoriji.

eKapija: Kako je do sada izgledala procedura prikupljanja i odlaganja medicinskog otpada u bolnici "Đorđe Joanović"?

Prvi koraci ka boljem upravljanju medicinskim otpadom u našoj ustanovi napravljeni su 2005. godine. Tada je počela selekcija raznih vrsta otpada. Cilj je bio da se zdravstveni radnici obuče i naviknu da selektuju medicinski otpad na mestu njegovog nastanka. Na žalost, tada nije bilo moguće izvršiti dalju obradu pa je sav otpad bez ikakvog tretmana završavao na gradskoj deponiji.

U zdravstvenoj ustanovi oko 20% ukupne količine otpada čini infektivni medicinski otpad, odnosno opasan otpad. Ako je on pomešan sa ostalim vrstama neopasnog otpada dobijamo mešavinu koja se mora smatrati opasnim otpadom.

eKapija: Da li ste zadovoljni rezultatima projekta u prošloj godini?

U toku 2009. godine smo preradili 68,9 tona infektivnog medicinskog otpada. Da je ova količina otpada završila na deponiji imali bismo više od 300 tona opasnog otpada, koji po svom sastavu predstavlja veliki rizik za zdravlje svih koji mogu doći u dodir sa njim. U praksi to znači da su ugroženi pacijenti, medicinski radnici, pomoćno osoblje u bolnici, posetioci, radnici komunalnih službi, svi stanovnici regiona...

Stepen opasnosti najbolje ilustruju podaci Svetske zdravstvene organizacije po kojima je zbog nebezbednog zbrinjavanja medicinskog otpada došlo do: 21 miliona infekcija virusom hepatitisa B (HBV) ili 32% svih novih slučajeva, 2 miliona infekcija virusum hepatitisa C (HCV) ili 40% svih novih infekcija, 260.000 infekcija HIV-om ili 5% svih novih infekcija.

Jedan od pozitivnih efekata ovog projekta je i povećana bezbednost zaposlenih pogotovo kada je u pitanju rukovanje oštrim predmetima. U poslednje dve godine beležimo stalni pad broja povreda iglom. U odnosu na vreme pre početka projekta broj povreda iglom je smanjen za skoro 80%.

eKapija: Kojim područjem gravitira centar za tretman medicinskog otpada bolnice "Đorđe Joanović"?

Opšta bolnica "Đorđe Joanović" je centralno mesto za tretman infektivnog medicinskog otpada u Srednjebanatskom okrugu. To znači da se kod nas vrši sterilizacije ove vrste otpada iz svih društvenih zdravstvenih ustanova u regionu. U toku 2009. godine smo preradili skoro 11.000 kg otpada iz ovih ustanova. Ove godine očekujemo da ćemo stići do cifre od 15.000 kg.

Prevoz od ustanova do objekta za tretman vrše obučeni vozači specijalnim teretnim vozilom koje je dobijeni u okviru projekta. Vozilo je propisno označeno, ima odvojen tovarni prostor i set za otklanjanje neželjenih posledica u slučaju prosipanja infektivnog medicinskog otpada.

Da bi se izbegle bilo kakve neželjene pojave u toku prevoza otpad je uvek zapakovan u sekundarnu ambalažu tj. u plastične kontejnere zapremine 240 litara.

Prilikom svakog prevoza generiše se transportna dokumentacija u skladu sa ADR uredbama, kao i dokument o kretanju opasnog otpada čija se jedna kopija dostavlja nadležnim republičkim i pokrajinskim ministarstvima.