Koje to navike u ishrani štete mozgu?

Kada se odlučite na promjenu ishrane, na umu imate određene ciljeve, koji variraju od gubitka kilograma pa sve do transformacije celog tela.

Iako se mnogi ljudi koji su na dijeti fokusiraju na promenu aspekata spoljnjeg izgleda, mogu da zaborave kako način prehrane utiče na njihov mozak. Prilikom promene ishrane trebalo bi da vode računa o vitalnim organima.

Prema Svetskoj federaciji neurologa, zdravlje mozga utiče na sposobnost osobe da komunicira, da donosi ispravne odluke i vodi zdrav način života. Brojni faktori doprinose zdravlju ovog organa, uključujući obrasce spavanja, vežbe i prehranu.

Ishrana ima veliki uticaj na vaše kognitivno zdravlje. Ako jedete pogrešno, mogli biste završiti s upalom nervnog sistema, što će uzrokovati probleme u pamćenju i druge zdravstvene probleme. Iako ovo stanje zvuči zastrašujuće, možete izbeći sve neželjene simptome prateći od čega se sastoji vaša prehrana.

Kad vam je potrebno da vaš mozak radi 100 posto, pazite da ne preterate sa unosom šećera.

- Funkcija vašeg mozga uveliko zavisi od nivoa šećera u krvi, jer je glukoza obično glavno gorivo za vaš mozak - kaže dr Dimitar Marinov.

Previše šećera ne šteti direktno vašem mozgu, ali izaziva oslobađanje visokih nivoa insulina. A insulin utiče na pristup različitih aminokiselina u vaš mozak, tačnije blokira transport većine aminokiselina osim triptofana.

Mogli biste da pretpostavite da bi izbacivanje šećera iz ishrane moglo učiniti čuda za vaše neurološko zdravlje, ali nemojte tako brzo donositi ove pretpostavke.

- Glukoza nije jedino gorivo mozga. Takođe, može da sagorevati ketone. Iako će se većina ljubitelja zakleti da je sagorevanje ketona optimalnije i da poboljšava funkciju mozga, adaptacija se ne događa u jednom danu. Osim ako vaše telo nije dobro prilagođeno ketozi, prestanak unosa ugljenih hidrata može dovesti do nestabilnosti nivoa šećera u krvi, pa čak i do epizode hipoglikemije. To može dovesti do zamagljivanja mozga, zbunjenosti, pa čak i kratkog gubitka svesti - dodao je.

Alkohol može da utiče na vaše telo, a posebno utiče na vaš mozak.

- Pijenje više od preporučenih 1 do 2 pića dnevno može uticati na sposobnost vašeg mozga da funkcioniše najbolje - kaže Melissa Mitri.

Previše alkohola s vremenom može uticati na nivo neurotransmitera u vašem telu, a oni su hemijski glasnici koji pomažu vašim moždanim ćelijama u komunikaciji.

- Mozak koristi 20 posto telesne energije i to je prva stvar koja pati kada je energija iz hrane ograničena - kaže Liz Wyosnick.

Kada preskačete obroke, telo prelazi u kompenzacioni "mod", da pokuša da stvori glukozu za mozak i da uravnoteži šećer u krvi. To se u telu može manifestovati kao niska energija, uznemirenost i nemogućnost koncentracije ili fokusa.

Za zdravlje mozga, korisno je doručkovati unutar jednog sata posle buđenja, a zatim jesti uravnotežen obrok svaka 3 do 4 sata u toku dana.

Ako volite da ručate za radnim stolom dok radite, možda ćete nasamariti mozak da se prejede.

- Izvođenje zadataka dok jedete znači da gubite svest i osećaj hrane koju imate ispred sebe - kaže Wyosnick.

Multitasking tokom obroka može značiti da gubite kontakt sa signalizacijom sitosti.