Da li znate šta je "jangizam" i kako utiče na mlade na tržištu rada?

Diskriminacija prema godinama prilikom zapošljavanja ne pogađa samo starije ljude. Kad je imala 22 godine, Prisila Bonzi je završila praksu u ambasadi u Vašingtonu, u Sjedinjenim Američkim Državama. Prijavila se za posao tamo i nije ga dobila, što bi moglo da deluje savršeno normalno.

Međutim, kad je pitala zašto nije primljena, odgovor joj je istinski zasmetao:

- Rekli su mi da sam suviše mlada za taj posao. Nisam očekivala da moje godine budu razlog za odbijanje kaže Bonzi za BBC.

Ona sada radi u Njujorku kao konsultantkinja u međunarodnoj advokatskoj firmi i to loše iskustvo je davno zaboravljeno.

Međutim, mnogi mladi ljudi doživljavaju slične situacije.

To se desilo i devetnaestogodišnjoj studentkinji Nadiri Husein na njenom poslu u Londonu.

- Dok sam razgovarala sa kolegama, bili su šokirani kad sam im rekla koliko imam godina i ponekad su umanjivali moja dostignuća ili se ponašali prema meni kao da sam mlađa, iako sam odrasla osoba. Osećala sam da se prema meni ophode kao prema devojčici. Bilo im je teško da me shvate ozbiljno - objašnjava ona.

Ova diskriminatorna praksa, poznata kao "jangizam", čini se da je rasprostranjenija danas nego što je bila u prošlosti, makar u razvijenim zemljama.

Iako je teško biti siguran da su vas odbili za posao zato što vas smatraju suviše mladim, moguće je izvesti takav zaključak kad nema drugih čvrstih razloga koji bi obrazložili odbijanje.

Elizabet Hoton, konsultantkinja za razvoj karijere specijalizovana za savetovanje mlađih od 35 godina u različitim delovima sveta, kaže da mnogi njeni klijenti često pokreću ovo pitanje.

- Ako posedujete sve veštine neophodne za obavljanje datog posla i možete da demonstrirate da ste ih primenjivali u praksi, a oni vam i dalje kažu da nemate dovoljno iskustva, rekla bih da je to onda odluka zasnovana na vašim godinama a ne na osnovu onoga što stvarno možete da uradite, sem ako vam ne daju razloge i konkretne primere koji će pokazati da vi stvarno niste prava osoba za njih.

Ali postoji još jedan element kod problema sa godinama: rodna diskriminacija.

- Rekla bih da ova situacija više pogađa žene nego muškarce - kaže Hoton.

S njene tačke gledišta, jedna od stvari koja radi protiv angažovanja mladih žena je da su velike šanse da će one u nekom trenutku imati decu.

Ta mogućnost, tvrdi ona, funkcioniše kao nesvesna predrasuda kod poslodavaca.

Iako se diskriminacija prema godinama tradicionalno iskazuje prema starijim ljudima, suprotan trend koji pogađa mlađe ljude često je u društvu prihvaćenija praksa, kaže Loren Riklin, konsultantkinja koja radi sa kompanijama na stvaranju inkluzivnijih radnih okruženja.

- To je tema o kojoj ne govorimo dovoljno - kaže Riklin.

I budući da može da izgleda kao problem koji ne postoji, time je još teže boriti se protiv njega.

Iako je oduvek postojao određeni nivo predrasuda prema najmlađima u raznim generacijama, ova stručnjakinja veruje da je ova praksa danas zastupljenija nego pre.

Jedan od razloga koji bi mogao da objasni taj fenomen jeste da su novije generacije odgojene na mnogo drugačiji način nego prethodnih decenija.

Na primer, mlađe generacije imaju više prostora da učestvuju u porodičnim odlukama i izborima koje prave o vlastitim životima.

Uloga tehnologije u detinjstvu i promene u školovanju i obrazovanju takođe su značajni.

Jedna od najvećih istorijskih promena koja je proistekla iz ovog novog vaspitanja, tvrdi Riklin, jeste da je naglasak veći na integraciji rada i drugih sfera života.

- Ljudi stalno govore o pronalaženju prave ravnoteže između posla i života na holistički i zdraviji način nego kod ranijih generacija.

U tom smislu, dodaje ona, "najveći doprinos koji su mladi ljudi dali radnom mestu je fundamentalna promena u prioritetima."

Ali u očima nekih poslodavaca, činjenica da mlađi ljudi nisu spremni da "žrtvuju sve" za posao stav je koji nije naročito dobrodošao.

Najnovije istraživanje sprovedeno na 6.000 ljudi u SAD i Velikoj Britaniji pokazuje da diskriminacija prema godinama danas više utiče na mlađe ljude nego na starije.

- Ljudi mlađe odrasle osobe doživljavaju istovremeno u pozitivnom i negativnom svetlu - objašnjava Majkl Nort, profesor menadžmenta u Poslovnoj školi na Univerzitetu u Njujorku i jedan od autora ovog istraživanja.

Što se pozitivnog aspekta tiče, oni smatraju da nove generacije poseduju bolje veštine za prevazilaženje izazova.

Doživljavaju ih kao ambicioznije, pametnije, smirenije i tehnološki potkovanije.

Ali, s druge strane medalje, oni se doživljavaju i kao nezahvalni, puni nepoštovanja ili naivnije radikalni.

Nort veruje da su se stavovi prema mlađim odraslima donekle ohladili.

- Ljudi svih godišta imaju negativniji stav prema današnjim mladima nego u prethodnim generacijama - ističe on.

Stručnjaci predlažu da mlađi kandidati za posao jasno navedu šta su sve do sada postigli, prebacivši intervju na teren na kom mogu da istaknu to iskustvo.

Najvažnije je, kaže Elizabet Hoton, "ako imate iskustvo, ne dozvolite da diskriminacija poljulja vaše samopouzdanje."