Pooštreni kriterijumi za Uneskovu listu - Šljivovica na čekanju do kraja 2022.

Prema rečima Danijele Filipović, kustoskinje iz Centra za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije, nominovan je skup elemenata koji se odnose na znanja i praksu u vezi sa pripremanjem i upotrebom čuvene šljivovice.

Ona je pojasnila da se u nominaciji šljivovice za Uneskovu listu išlo na najširi aspekt: od zastupljenosti stabala autohtonih vrsta šljiva, preko običaja vezanih za skupljanje njihovog roda i samog pečenja rakije, pa sve do nazdravljanja, čašica iz kojih se pije i utisaka koji se stvaraju. U tom svojevrsnom elaboratu se govori i o kazandžijama i drugim zanatlijama bez kojih ne bi bilo moguće napraviti kvalitetnu tradicionalnu šljivovicu.

Optimista jr kada je u pitanju konačna odluka Uneska koja će uslediti za godinu i po dana, jer smatra da je predlog kvalitetno pripremljen i da ispunjava sve ono što Unesko zahteva. Optimizam uliva i činjenica da su prethodna četiri predloga iz Srbije (krsna slava, kolo, guslarstvo i grnčarija iz Zlakuse) prošla bez dopuna i dodatnih intervencija.

Od kako je pre desetak godina u Srbiji formirana mreža za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa, uspostavljen je i nacionalni Registar. U njemu se trenutno nalazi 53 elementa među kojima su osim ona četiri koja je priznao i Unesko, još i izrada pirotskog kačkavalja, erski humor, sviranje na gajdama, naivno slikarstvo Slovaka, cipovka (tradicionalni vojvođanski hleb), opančarski zanat, ojkače (krajiške pesme), a u registru našeg nasleđa je i kompletan običaj proslave Đurđevdana kao i Dragačevski sabor trubača u Guči.

Međutim, samo će neki od njih biti kandidovani za Uneskovu listu jer je od 2017. godine pooštrena procedura za upis na listu, tako da je od tada moguć upis samo jednog elementa iz jedne države u periodu od dve godine, dok je pre toga moglo svake godine da se kandiduje po jedan. Priliku da Srbija nominuje sledećeg kandidata imaće tek 2023. godine.

Kao jedan od dobrih primera uspešnog promovisanja kroz nacionalni Registar nematerijalnog kulturnog nasleđa su pazarske mantije čiji je upis na domaću listu doneo "popularnost" ovom jelu koje se vrlo brzo raširilo po svim gradovima u Srbiji i tako sigurno donelo korist zanatskim radnjama koje ih sada prave i prodaju skoro četvorostruko više nego pre kampanje koja ih je proslavila.