Kad šljiva stvara probleme - Loša naplata potraživanja i od ruskih preduzeća

Iako je izvoz šljiva i drugog voća u Rusku Federaciju, gde ceo godišnji rod ode na to veliko tržište pompezno najavljivan, iskustava nekih kompanija iz Srbije pokazuju da to nije baš tako dobar posao, jer je naplata izuzetno teška.

Koliko je naplata problematična govori podatak da čak i trgoviniski lanci iz Srbije bolje plaćaju od ruskih kompanija. Hipermarketi iz naše zemlje plaćaju posle više od sto dana, dok je bilo kakva isplata ruskih partnera pod znakom pitanja.

Firma "Nikol" iz Šapca, koja već gotovo deceniju plasira šljive, jabuke, jagode, višnje, maline, lubenice u Rusiju, Nemačku, Poljsku i Moldaviju, 2008. je izvezla više od 200 tona voća i povrća, 2009. oko 120 tona, a u ovoj godini baš ništa. Kažu da je ove godine zaustavljen izvoz jer su zahtevali isključivo 100% avansnu uplatu.

- Preduzeća iz Rusije koja se pojavljuju na našem tržištu, takozvane "broker firme", osnivaju se i gase na mesečnom nivou. Kada ugovorimo neku isporuku, voće u hladnjači ide pravo na moskovski kvantaš gde se i plasira. Ukoliko na toj pijaci već ima raznovrsne ponude, nastupaju problemi sa prevozničkim kompanijama zbog toga što se kamioni duže zadržavaju zbog spore prodaje. Kada dođe vreme za naplatu potraživanja, počinju problemi jer se uslovi menjaju iz časa u čas. Onda, od dogovorene sume najčešće nema ništa. A i zbog čestog gašenja firmi mi ne možemo ni da ih tužimo - iskren je Radisav Nikolić, direktor firme "Nikol".

On otkupljuje voće od poljoprivrednika, i njima, kaže, mora da isplati robu u roku od nekoliko dana, dok svoja potraživanja čeka mesecima.

Rešenje vidi u manjim pakovanjima voća i u saradnji sa ruskim hipermarketima, ali i tu ima više problema, a jedan od njih je i ambalaža.

- Oprema za pakovanje robe košta od 50.000 do 100.000 EUR, a povoljnih kredita nema ni kod banaka ni kod države - navodi naš sagovornik.

Drugo rešenje je čuvanje voća u hladnjačama ili sušenje proizvoda, ali cela ova situacija omela je firmu u investicionim planovima. Hteli su da podignu savremenu hladnjaču i da u njoj čekaju povoljne cene voća. Umesto voća, taj investicioni projekat je zamrznut.

- Kupili smo zemljište za izgradnju hladnjače, i nabavili opremu. Projekat nije urađen ali uz pomoć stranog invetitora ili povoljnog kredita države uspeli bismo da podignemo taj objekat - napominje naš sagovornik.

Na zemljištu od pola hektara mogla bi da se podigne hladnjača vredna oko 200.000 EUR, a od udela u vlasništvu objekta zavisilo bi ulaganje suinvestitora.