Posle cementa sledi i skok cena opeke - Neophodno ulaganje u domaću proizvodnju građevinskog materijala

Cene građevinskog materijala ove godine su krenule "nebu pod oblake" i kako se čini, nemaju nameru da stanu.

- Prvo je krenulo poskupljenje betonskog gvožđa čija je cena skočila i do 40%, pa aluminijuma za 70%, a najviše je poskupela rezana građa, čamovina za čak 200%, kaže za eKapiju prvi čovek Građevinske komore Srbije Goran Rodić, dodajući da su razlozi za to povećanje cena energenata, ali i problemi u transportu.

Rodić navodi da je poskupljenje struje na svetskom tržištu za oko 40% jedan od glavnih razloga za ovoliko divljanje cena građevinskog materijala.

- U proizvodnji rezane građe, aluminijuma i gvožđa veliko je učešće struje, ali i gasa. Mi još uvek imamo jeftin gas, ali i tu se najverovatnije očekuje poskupljenje, pa u skladu s tim skače i cena cementa za 25%, a i kod opekarskih proizvoda koji su do sada poskupeli najmanje, za nekih 2-3% očekuje se skok cena za 20-25 procenata, jer oni za pečenje klinkera, koji je osnov i za cement, koriste struju i gas – kaže naš sagovornik.

Problem je, ukazuje, što Srbija više nema domaću proizvodnju građevinskog materijala.

- Ništa nemamo bazično domaće što se tiče građevinskog materijala. Imamo velike strane investitore kojima su date subvencije za otvaranje fabrika, ali oni su stranci, cementare su strane kompanije, ciglari, većinom, isto, kao i proizvođači aluminijuma i gvožđa. Uz to smo i uvozno zavisni, a masa gotovih proizvoda kao što su cement, cigla i crep ide u izvoz – kaže Rodić i ističe da bismo morali da pospešimo domaću proizvodnju gvožđa, aluminijuma i građevinske hemije.

Dodaje da je zbog kovida poskupeo i transport, a velika su i inflatorna očekivanja.

- Pre mesec dana si mogao za 6.000 dinara da kupiš 42 litre dizela, sad za te pare dobiješ 35. Državna zahvatanja su velika i krajnje je vreme da se o tome razmisli – poručuje Rodić, dodajući da će zbog svega skočiti i cena asfalta, armature i betona.

- A uz to, mi smo davno uništili našu građevinsku operativu i kako ćemo da gradimo i održavamo puteve, mostove, tunele... Tek ćemo imati problem, za to su potrebne desetine hiljada novozaposlenih, a kod nas nema majstora, fizikalac traži 40 EUR dnevnicu, stručnjaci su nam stari, povlačimo projektante i rukovaoce mašinama iz penzije da rade – upozorava naš sagovornik.

Nekada, podseća, u krizama su naše građevinske firme radile po inostranstvu, tamo uzimale keš i ovde ulagale:

-To su bile takozvane ciklične pojave kako smo ih zvali mi i Kinezi, na 25-50 godina, ali tada smo imali jaku građevinsku operativu, velike smo pare uzimali napolju, živelo se od doznaka radnika i od tog deviznog priliva iz inostranstva u ono vreme.

Sada je po njegovom mišljenju neophodno oporaviti, kako kaže, još ovo malo domaćih građevinskih firmi i dati im da budu glavni izvođači na poslovima kojih u zemlji ima još mnogo.

- To su milijarde koje treba uložiti u energetiku, u infrastrukturu... Na taj način uposlili bismo domaće resurse, povećale bi se plate i majstori i stručnjaci bi ostajali ovde, a prevazišao bi se i problem cena građevinskog materijala – poručuje Rodić i predlaže državi da za rešavanje problema u građevinarstvu okupi ljude iz struke.

B. Petrović

Građevinska industrijska komora Srbije

Goran Rodić

građevinski materijal

poskupljenje

cement

čamovina

gvožđe

aluminijum

crep

opeka

asfalt

peton

cene

skok

transport

koronavirus

akcize