Da li je jeftinija domaća struja za privredu najbolji odgovor na krizu? - Država može i da se odrekne dela svojih zahvatanja

Komentarišići ovaj predlog, urednica portala Energija Balkana, Jelica Putniković, kaže da ne bi smelo sve da se prevali samo na to da se EPS-u naredi da po nižim cenama prodaje privredi struju.

- Jer kao što su drugi na slobodnom tržištu, tako je i EPS na slobodnom tržištu - kaže ona za eKapiju i dodaje da država u ovoj situaciji ima i može da iskoristi i neke druge mehanizme. - Može da se odrekne na primer akcize na električnu energiju koju mi imamo zaračunatu, ili dela poreza, pa na taj način da pomogne celokupnoj privredi, jer naravno, bitno je da kompanije nastave da rade jer onda mogu da pune budžet.

- Jer mnogi analitičari ističu da energetska tranzicija ka zelenoj energiji, sa vetrom i solarom, ne može da zadovolji sve potrebe za energijom, i kad vetar ne duva onda su neophodni klasični izvori - ili nuklearke, ili termoelektrane na ugalj ili gas – zaključuje Jelica Putniković.

eKapija je pitanja o eventualnom ograničenju cene struje koju EPS prodavao privredi postavila i Sektoru za elektroenergetiku u Energetskoj zajednici i očekujemo njihov odgovor.

Cene gasa veštački naduvane, evropska skladišta nisu prazna

Na pitanje da prokomentariše aktuelno "divljanje" cena gasa, sagovornica eKapije kaže da je ta cela psihoza oko gasa pomalo veštački napravljena.

- Dok je kod struje još u avgustu krenula da raste cena na berzama, npr. u Rumuniji je tada megavat-sat prodavan za više od 130 EUR, kod gasa su naduvana ta poskupljenja, jer nisu skladišta gasa u Evropi prazna, ona su poluprazna ili polupuna, zavisno od toga da li ste pesimista ili optimista – navodi Jelica Putniković.

Ocenjuje da su priče o tome kako je Rusija smanjila isporuke i ostavila Evropu uoči zime sa manjkom gasa "lansirane u okviru kampanje Amerike protiv gasovoda Severni tok 2 i ruskog gasa, i od strane nekih istočnoevrpskih zemalja kao što su Litvanija, Poljska i Ukrajina".

- Međutim, i same te države, a i Rusija je saopštila da su u odnosu na prošlu godinu isporučili 20 do 30% više gasa. I Putin je juče izjavio da svako ko je tražio povećanje isporuka, dobio ga je. Pa neće Rusija nudi i da poklanja gas, neko mora da ga traži i kupi – kaže Putniković i dodaje da u prilog tome da nema prave nestašice gasa, govori i podatak da je Norveška povećala isporuke gasa evropskim potrošačima.

S druge strane, objašnjava, što se tiče cene gasa na berzi, on, kao i svaka roba na berzi može u nekom piku da dostigne neku astronomsku cifru, ali bitno i po kojoj ceni je prodavano i koje količine su prodavane.

- Jeste Evropa insistirala na slobodnom tržištu gasa, ali mnoge države, poput Mađarske i Srbije na primer, imaju i dalje međudržavne sporazume sa Gaspromom, gde se cena ugovara po naftnoj formuli – podseća sagovornica eKapije.

Po njenim rečima, cene je pogurala malo veća potražnja u Evropi, a isto tako i u Aziji.

- Utečnjeni gas, LNG, koji stiže tankerima iz Katara i drugih zemalja koje ga proizvode i izvoze, mnogo je skuplji u Kini, Japanu, Indiji, nego onaj LNG koji se prodaje u Evropi. Jednostavno, sad su izostali svi ti tankeri, otišli su tamo gde je cena veća, jer Kina ima problem ne samo sa manjkom gasa, nego i sa nedostatkom struje, pre nekih mesec i po dana pojavile su se prve vesti da su u toj zemlji u nekim oblastima krenule restrikcije – navodi Putniković.

Na pitanje šta očekuje od novog ugovora Srbije sa Gazpromom za sledeću godinu, da li nas čeka veča cena za gas, ona kaže da se nada da poevaćanja neće biti.

- Sadašnja cena je 270 EUR za 1.000 kubnih metara i to bi bila odlična cena i za ubuduće, ako bi mogli da je dobijemo. Nadam se da neće biti povećanja – kaže Jelica Putniković, podsećajući da Srbija od 1. januara ove godine više ne plaća tranzit gasa kroz Mađarsku, pa je utoliko gas koji stigne u zemlju jeftiniji, pošto tranzit nije uračunat u tih 270 EUR jer nama Gazprom uručuje gas na bugarsko-srpskoj granici.