ENERGETSKA ZAJEDNICA: Odluka o ograničavanju cena struje za privredu je na Srbiji, savet da mere budu privremene i ciljane

Situacija na tržištu energenata globalno, u Evropi, regionu, pa i u Srbiji je veoma nestabilna i zahteva pažljivo praćenje i planiranje mera za zaštitu ugroženih kategorija kupaca u slučaju daljeg rasta cena i njihovog održavanja na visokom nivou u dužem vremenskom periodu, što je jedan od mogućih scenarija tokom zime, izjavila je za eKapiju Jasmina Trhulj, direktor Sektora za elektroenergetiku u Sekretarijatu Energetske zajednice.

Odgovarajući na pitanje šta bi bilo najbolje rešenje za Srbiju u aktuelnoj krizi kada je reč o struji, ona ocenjuje da velikim oscilacijama cena energenata na dnevnom nivou u određenoj meri doprinosi i nervoza i pritisak koji se širi na svim nivoima, među energetskim kompanijama, potrošačima, kao i političarima.

- U takvim okolnostima je važno da se ne donesu ishitrene odluke koje bi kratkoročno rešile problem određene kategorije kupaca, a dalekosežno imale negativne posledice na dalji razvoj celog energetskog sektora koji je vitalna grana privrede – upozorava Trhulj.

Da bi se to izbeglo, dodaje, mere bi trebalo da budu privremene, izbalansirane i usmerene isključivo na ugrožene kategorije kupaca i grane industrije, uz minimalni uticaj na rad i konkurenciju na tržištu, u čemu bi trebalo da pomognu i smernice EU.

Prema njenim rečima, najavljeno formiranje radne grupe za praćenje i razmatranje mogućih preventivnih i interventnih mera je svakako pozitivan korak koji se preduzima u Srbiji.

- Slično je i u drugim zemljama u Evropi. Neke članice Evropske Unije su već donele određene mere, a Evropska Komisija objavila je i smernice sa merama koje se mogu preduzeti u rešavanju problema porasta cena u okviru evropskog prava – navodi Trhulj.

Na pitanje da li bi ograničavanje cena struje za privredu u Srbiji koje se najavljuje, predstavljalo kršenje sporazuma i obaveza koje je Srbija prihvatila i kako na to gleda Energetska zajednica, Trhulj kaže da Ugovorne strane Energetske zajednice, uključujući Srbiju, imaju pravo da samostalno donesu mere koje procene kao najefikasnije u rešavanju problema.

- Te mere bi trebalo da budu omogućene zakonskim okvirom, uključujući i Ugovor o osnivanju Energetske zajednice, na koji se Srbija obavezala – istakla je sagovornica eKapije.

Govoreći o eventualnim implikacijama takvog poteza na slobodno tržište struje i konkurenciju, Trhulj podseća da konkurencija u Srbiji gotovo da i ne postoji na maloprodajnom nivou:

- I pored toga što je maloprodajno tržište u Srbiji otvoreno od 2015. godine i što postoje 63 licencirana snabdevača, konkurencija na maloprodajnom tržištu još nije razvijena i Elektroprivreda Srbije, kao dominantan učesnik na tržištu, snabdeva više od 97% potrošnje, tako da je u ovom trenutku teško i govoriti o uticaju na konkurenciju.

Ona ističe da je problem nedostatka konkurencije višeslojan, i kao takav prepoznat od strane Agencije za energetiku koja je nadležna za pracenje tržišta energije.

- Srbija je nedavno usvojila novi set zakona u oblasti energetike, koji predviđaju niz mera koje bi trebalo da doprinesu razvoju konkurencije na tržištu. Za pitanja konkurencije je nadležna je Komisija za konkurenciju koja ima obavezu da obavesti Sekretarijat Energetske zajednice ako dođe do otvaranja slučaja u energetskom sektoru, ali se to do sada nije dogodilo – navodi Trhulj.

Dugoročno, dodaje, za stabilizaciju cena i porast konkurencije od izuzetnog značaja je povećanje prekogranične trgovine kroz povezivanje energetskog tržišta na regionalnom i evropskom nivou.

Energy Community Secretariat Viena

Agencija za energetiku Republike Srbije

Berza SEEPEX a.d. Beograd

Energetska zajednica

Sektor za elektroenergetiku EZ

Komisija za konkurenciju

Evropska komisija

Jasmina Trhulj

električna energija

cene

rast

ograničavanje

energetska kriza

slobodno tržište

konkurencija

SEEPEX

prekogranični kapaciteti

market coupling

smernice

Ugovor o osnivanju Energetske zajednice

radna grupa