Kako hrana utiče na naše ponašanje i raspoloženje, i zašto potpuno odricanje nije opcija?

Dakle, ne treba ići iz krajnosti u krajnost. Napravite kompromis: ako se odlučite za kolač sa šećerom, uzmite nezaslađenu limunadu, ili ako birate neko gazirano piće, kao što je Coca-Cola koja se savršeno slaže sa picom - neka pica onda bude laganija. Umesto kačkavalja upotrebite manje mastan sir, a kečap zamenite svežim sokom od paradajza.

Ali, kako bismo bolje razumeli korelaciju između čoveka i hrane, odnosno njegove psihe, ne možemo se voditi samo pukom medicinom i fiziološkim potrebama. Šta se krije "ispod"? Na koji način nam balansirana ishrana unosi zadovoljstvo, dok s druge strane, ona prekomerna - crpi energiju?

U Americi se naširoko koristi termin "comfort food", a on označava hranu koja "smiruje, usrećuje". Ne samo da umerena doza šećera ili zaslađivača utiče na serotonin, hormon sreće, te sa biološke strane doprinosi da se u momentu osećamo bolje, već ima i svoje simbolične vrednosti.

Recimo, svi pamtimo tople kiflice sa džemom iz detinjstva ili mirisne štrudle s makom. Sećate se i onih dana kada se okupi cela porodica, a onda kreće bogaćenje trpeze raznim đakonijama. Te slike i mirisi ostaju u nama trajno, te je hrana mnogo više od "goriva". S druge strane, preterivanje u jelu dovodi do osećaja nezadovoljstva, gojenja, talasa tuge, anksioznosti. Kako naći ravnotežu?

Svako potpuno odricanje od bilo čega stvara stres, i može da stvori hroničnu nervozu i napetost. Same reči koje upućujemo sebi da nešto moramo ili ne smemo, dovode do toga da sebi postavimo previsoka očekivanja. Ako potom prekršimo zabranu, situacija za nas postaje strašnija nego što zapravo jeste. Mi je, lično, vidimo gorom, dok ljudima oko nas ne deluje tako, kažu psiholozi.

Iako smo svesni da neke navike u životu ili ishrani nisu najzdravije ili nam, možda, ne donose benefite iz ugla nutritivne vrednosti, to svakako ne znači da se ona simbolična vrednost treba zanemariti. Drugim rečima, nema ništa loše u tome da se udovolji svojim čulima. Jasno je da takva zadovoljstva gube smisao ako ih praktikujete stalno ili svaki dan, ali povremeno je sasvim u redu.

Isto tako, ako primetite da jedete više ili masniju, slađu hranu kada imate neki problem ili stres, trebalo bi dublje da preispitate sebe. Šta je to što vas muči? Ako problem nije rešiv u momentu, svakako je bolja opcija plivanje ili džoging, od toga da pojedete "kilo sladoleda" ispred TV-a.

U moru današnjih kolača i torti u ugostiteljskim objektima, mnogi naši građani će se radije odlučiti za orasnice, koh sa mlekom ili pitu s višanjama, nego za Saher tortu. Zašto? Zato što će zastati na momenat i, vođeni brzim i stresnim tempom života, reći: "To je poslastica mog detinjstva" ili "Baka mi je to spremala svake nedelje". Takođe, to je razlog zašto mnogi i dalje radije biraju palačinke sa medom i orasima ili sa džemom, umesto onih sa kremom.

Sećate se soka od zove? Gotovo da nema bake ili mame koja ga nije spremala, a neke to čine i danas. Domaći sok od zove su uvrstili i mnogi restorani danas, a popularnost je evidentna. Ako vam pomenuti sok, neko gazirano piće, slatka pita ili nešto četvrto bude osećaj sreće i zadovoljstva, nemojte ih se odricati. Opet ponavljamo, pronađite balans!