Srbija će u narednih 15 godina drastično povećati potrebe za vodom - Za upravljanje vodama do 2027. skoro 2 mlrd EUR

Od toga, očekuje se da će oko 550 miliona m3 vode godišnje biti obezbeđeno iz površinskih voda i oko 50 miliona m3 iz podzemnih voda. Pritom, najčešći izvor vode za navodnjavanje su površinske vode, a upotreba podzemnih voda za navodnjavanje dozvoljena je samo u oblastima u kojima ne postoje druge mogućnosti.

U sektoru poljoprivrede, projekcije ukazuju da do 2034. godine treba obezbediti i dodatnih 1.600 miliona m3 vode godišnje kako bi se zadovoljile potrebe za uzgojem ribe.

Za potrebe industrije, narednih godina predviđa se značajno povećanje buduće potrebe za vodom, navodi se u dokumentu i dodaje da će do 2034. godine biti potrebno da se obezbedi približno 200 miliona m3 vode godišnje kako bi se zadovoljile potrebe industrije.

U Strategiji upravljanja vodama do 2034. godine procenjuje se da će oko 20% buduće potrebe industrije za vodom biti zadovoljeno javnim sistemima za snabdevanje vodom za piće, dok će 80% biti zadovoljeno putem sopstvenih zahvatanja sirove vode iz površinskih i podzemnih izvora.

- Industrije kojima za proizvodnju nije potreban kvalitet vode za piće koristiće prvenstveno površinske vode. Stoga su najpogodnije lokacije za razvoj industrija kojima je potrebna takva voda obale glavnih reka poput Dunava i Save - ističe se u predlogu plana koji je trenutno na javnoj raspravi.

Dokument navodi da je, prema sadašnjem nivou istraživanja, procena sda ukupne rezerve podzemnih voda na teritoriji Republike Srbije, bez Kosova i Metohije, iznose oko 65-70 m³/s, a približno polovina ukupnih rezervi podzemnih voda nalazi se u centralnoj Srbiji, dok se voda osnovnog vodonosnog kompleksa u potpunosti nalazi na teritoriji Vojvodine.

- Generalno, može se zaključiti da je u Republici Srbiji na raspolaganju dovoljna količina podzemnih voda, ali da se lokalno može pojaviti nedostatak i problemi sa količinom podzemnih voda - stoji u planu.

Dokument navodi i da, prema Strategiji razvoja energetike, ukupni tehnički izvodljivi bruto hidroenergetski potencijal Srbije iznosi oko 19.500 GWh godišnje, a da bi potpuna eksploatacija ovog potencijala značila udvostručavanje trenutne proizvodnje hidroenergije.

Najzad, godišnje zahvatanje vode za javno vodosnabdevanje do 2034. godine zahtevaće oko 168 miliona m3 godišnje više vode nego 2016. godine.

Investicioni plan za mere u planskom ciklusu do 2027. godine vredan je oko 2 mlrd EUR. Prioritetni plan predviđa dva odvojena projektna pravca za prioritetna ulaganja - 25 prioritetnih projekata, iz "pravca za komunalne otpadne vode", sa ukupnim procenjenim troškovima od 1.29 mlrd EUR, i 81 prioritetni projekat iz "pravca za pijaće vode", grupisanih u 11 prioritetnih grupa (hlorisanje, rezervoari za vodu, postrojenja za prečišćavanje vode, mreža, proširenje izvorišta). Ukupni procenjeni troškovi ovih projekata su 510 mil EUR.

Pored projekata Prioritetnog investicionog plana , još četiri projekta su započeta i odnose se na postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Vranju, Kruševcu, Raškoj i Leskovcu.

U planu za finansiranje su i četiri akciona programa za smanjenje zagađenja nitratima iz poljoprivrednih izvora, a prvi, četvorogodišnji plan vredan je 110 mil EUR.

Tu su i godišnji troškovi dopunskih mera, kao i dodatni administrativni i operativni troškovi.