Vlada Srbije računa da će domaće privatne investicije biti glavni pokretač privrednog rasta u naredne tri godine

Povratak otpisanih. Ovim rečima bi mogao da se opiše plan kreatora fiskalne politike prema kome bi privredni rast u Srbiji u naredne tri godine bio većim delom zasnovan na rastu domaćih investicija. Domaći privrednici godinama su ulagali manje nego u uporedivim zemljama regiona, za razliku od stranih investitora čiji je udeo u ukupnim ulaganjima u Srbiji bio značajan.

Naime, revidirana Fiskalna strategija predviđa da će upravo domaće privatne investicije biti glavni pokretač ubrzanja privrednog rasta Srbije u srednjem roku. Naime, planirano je da se učešće ukupnih investicija u bruto domaćem proizvodu (BDP) do 2024. godine poveća sa nešto više od 23% na 24,6% BDP-a. Istovremeno, plan je da se učešće javnih investicija smanji sa sadašnjih 7,8 na 6,9% BDP, ali i da se udeo stranih ulaganja smanji sa oko 6,5 na oko 5,5%. To znači da ministar finansija Siniša Mali računa da će udeo domaćih investicija do kraja 2024. godine biti veći od 12%, a sada iznosi svega 8,7% BDP-a.

Fiskalni savet, s druge strane, smatra da će upravo to biti slaba tačka srpskog privrednog rasta. Jer ministar finansija računa da će u narednom trogodišnjem periodu prosečna stopa privrednog rasta biti pet odsto. To znači da bi nosioci tog rasta, sudeći prema planu koji je Mali napisao, trebalo da budu domaći privrednici. Kad se udeo od 12% prevede u novac, a uz to uračuna i planirano uvećanje BDP-a, to znači da bi domaći privrednici trebalo godišnje da ulože 6,8 mlrd EUR da bi se ostvario plan prema kome će srpska privreda rasti pet odsto godišnje. Za mnoge ekonomiste to je malo verovatno.

A zašto nije realno očekivati ovoliki rast domaćih investicija jasno je ako se pogleda šta se dešavalo tokom poslednje decenije kada je o ukupnim investicijama reč, ali i udelu domaćih ulaganja u njima. Poslednjih nekoliko godina, naime, ukupne investicije jesu povećane, ali ne tako davno njihov udeo kretao se u rasponu između 17 i 18% BDP-a. Tačnije, u periodu od 2010. do 2017. godine prosečno učešće investicija iznosilo je svega 17,5%. Ove godine, taj udeo jeste dostigao 23% BDP-a, što jeste značajan rast, ali za njega nisu prevashodno zaslužni domaći privrednici.

Javna ulaganja godinama su bila skromna, na nivou od oko 2,5% BDP-a, ili upola niža nego u uporedivim zemljama regiona. Tu se, ipak, nešto promenilo poslednjih godina pa su javna ulaganja povećana sa 2,8%, koliko su iznosila 2017. godine na 7,8% BDP-a u 2021. godini. S druge strane, udeo stranih direktnih investicija od 2017. do 2019. povećan je sa 6,2 na 7,8% BDP-a, a posle prošlogodišnjeg pada zbog pandemije, predsednik Aleksandar Vučić je pre nekoliko dana saopštio da se u Srbiju do kraja oktobra ove godine slilo 3,14 mlrd EUR direktnih stranih investicija. Jedino domaći privatni sektor, koji bi svojom proizvodnjom i izvozom trebalo da bude glavni pokretač visokog i održivog privrednog rasta Srbije, zapravo nije značajnije strukturno povećao svoje investicije u posmatranom periodu.

- Takav rast investicija domaćeg privatnog sektora nije se dešavao u prethodnim godinama, a da bi se ostvario u budućnosti potrebne su konkretnije reforme, usmerene na poboljšanje investicionog ambijenta - navodi Fiskalni savet u analizi trogodišnje strategije Ministarstva finansija.

U Savetu podsećaju da su činioci investicionog ambijenta Srbije, koji su naročito loše ocenjeni u svim relevantnim međunarodnim istraživanjima, nedovoljna vladavina prava i izražena korupcija. Fiskalna strategija, međutim, problem korupcije u Srbiji uopšte ne spominje, dok se unapređenje vladavine prava u narednim godinama u ovom dokumentu, na primer, spominje samo jednom bez konkretnog plana.

Ono što jeste izvesno je da će državna ulaganja u narednom periodu ostati značajna i da će iznositi oko četiri milijarde evra godišnje. To znači da će, uz rast BDP-a iz godine u godinu do kraja 2024. godine, država ukupno uložiti skoro 13 mlrd EUR.

Ostaje da se vidi koliko će u narednom periodu uožiti domaće privatne kompanije, a o preduslovima za to biće više reči i na Trećem CEO Samitu biznis lidera regiona, 1. decembra 2021. u beogradskom hotelu "Hajat". Učešće na ovoj prestižnoj konferenciji već su potvrdili Ivan Ostojić, partner u kompaniji McKinsey, Mateo Kolanđeli, direktor EBRD za Zapadni Balkan, Miljan Ždrale, šef agrobiznis tima EBRD za Jugoistočnu Evropu, Mike Michel, CEO Telenora Srbija, Marko Čadež, predsednik PKS, Roberto Kutić, COO Infobip, Hrvatska, Nebojša Bjelotomić, direktor Inicijative Digitalna Srbija, Nebojša Šaponjić, direktor i suvlasnik Nelt grupe, Tomislav Čizmić, predsednik uprave slovenačkog Mercatora, biznismen Milan Beko i Samo Login, osnivač i vlasnik kompanije LoginEKO, koji je firmu Outfit7, kreatora svetski poznate mobilne aplikacije Talking Tom, 2017. prodao jednom kineskom holdingu za milijardu dolara. Na konferenciji će govoriti i predstavnici Evropske investicione banke, Filip Morisa i drugih vodećih kompanija i banaka iz regiona.

Informacije i prijave na zvaničnoj stranici www.ceo-summit.rs.