Da li će visoke cene energenata biti "nova normalnost" u 2022. godini?

Evropski radijatori će ove zime verovatno biti topli, ali pri pomisli na cenu njihovog zagrevanja ministri finansija širom Starog kontinenta se smrzavaju.

Energetska kriza koja je uprkos jasnim višemesečnim znacima ove jeseni zatekla vlasti i privrede širom sveta, a ponajviše u Evropi, potpuno nespremne, ne izgleda da jenjava, uprkos blagom olakšanju na međunarodnim tržištima koje je ove nedelje donela vest o tome da je Gasprom počeo da dopunjava svoja skladišta u Nemačkoj, isprativši najavu predsednika Vladimira Putina o podizanju količina gasa dostupnih zapadnim tržištima.

Iako se o vodećem uzroku koji je doveo do današnje situacije političari i dalje spore, osnovni faktori su poznati: snažan oporavak svetske privrede u 2021. nakon drastičnog pada prethodne godine naglo je podigao tražnju za svim energentima; američki tečni gas je umesto u Evropu otišao u Aziju, vodeći se višim cenama koje je Kina bila spremna da plati; skladišta gasa od Pariza do Varšave su godinu dočekala ispražnjena jer u Evropi nije bilo volje za sklopanje dugoročnih ugovora s Rusijom; proizvodnja čiste struje je zbog slabog vetra ove godine podbacila; a EU je baš u ovom trenutku uvela znatno veću taksu na ugljendioksid, što je dodatno pojačalo tražnju za gasom - kojeg nema, a na uštrb uglja. Na kraju je i Gasprom odlučio da ne prodaje gas na otvorenom tržištu, objasnivši tu odluku potrebom da prvo dopuni lokalna skladišta u Rusiji.

Rezultat: Cena gasa je sa 15,6 EUR po megavatsatu koliko je bila 5. oktobra 2020. skočila na 116,5 EUR rekordnog dana, 5. oktobra 2021.

Sa gasnog kolapsa, koji bi sa hladnijim danima tek mogao da pokaže svoj puni razorni efekat, kriza se prelila na tržište električne energije, na kom se cena formira na osnovu najskupljeg izvora koji se mora koristiti za zadovoljenje tražnje. Automatski, skok cene gasa doveo je do skoka cene struje: Tako je na, za nas referentnoj, mađarskoj berzi, megavatsat struje sa 50,7 EUR za 11. novembar prošle godine skočio na 202 EUR za taj isti dan ove godine. To čak nije ni rekord - tu neslavnu čast nosi datum 7. oktobar kad je cena dostigla 270,9 EUR za megavatsat. To su sve prosečne dnevne cene, a za kupovinu u "piku" tarife idu još vrtoglavije naviše.

Osam puta skuplji gas i četiri puta skuplja struja morali su proizvesti političke i ekonomske posledice. Najznačajnija politička je spoznanje zavisnosti energetske bezbednosti Evrope o volji Kremlja, a najznačajnija ekonomska preteća inflacija i udar na ekonomski rast i socijalnu sigurnost stanovništva koje ovakve cene energenata ne može da istrpi.

Razrešenja, međutim, još nema. Kao flaster na ranu, mnoge države su pribegle zamrzavanju cena struje za građane, ukidanju ili smanjenju poreza i drugih nameta za privredu i sličnim merama, ali dok iz Rusije ne krenu veće količine gasa ka evropskim potrošačima, stabilizacije teško može biti. U pozadini svega, kako sa Zapada optužuju Moskvu, leži pokušaj Putina da primora EU da odobri transport gasa Severnim tokom 2 koji zaobilazi Ukrajinu. Štagod bilo tačno, najbolji pokazatelj toga u čijim rukama su i nož i pogača je pad cene na glavnom tržištu gasa u Holandiji čim su ove nedelje ga Gazpromovim skladištima u Nemačkoj potekle prve dodatne količine plavog energenta.

"Novootkrivena" realnost učvrstila je pojedine zemlje, a među njima i Srbiju, u uverenju da je jedino rešenje dugoročni ugovor o snabdevanju gasom sa Rusijom - upravo ono što Moskva i hoće od svojih evropskih kupaca, a čemu su oni iz političkih razloga do sada bili neskloni. Mađarska je prva od početka krize potpisala 15-godišnji ugovor sa Gaspromom, i to takav da će joj najveći deo gasa (3,5 od 4,5 miliona kubnih metara godišnje) dolaziti iz Srbije novoizgrađenim Turskim tokom, zaobilazeći Ukrajinu. Oštre reakcije Kijeva nisu omele Budimpeštu u nameri da sebi obezbedi "jednu od najnižih cena u Evropskoj uniji", što će mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto lakonski potcrtati rečenicom da "izjave ne greju kuće niti napajaju industriju".

Moldavija je bila druga koja je sa Gaspromom sklopila novi ugovor, a Bugarska se nada da će biti treća. Takođe i Srbija.

Našoj zemlji aktuelni ugovor ističe 31. decembra i trenutno nije poznato koliko ćemo ubuduće plaćati gas. Trenutno, cena koju Srbijagas dobija je 270 USD za hiljadu kubnih metara (oko 22 EUR po megavatsatu), što je više nego tri puta manje od trenutne cene na spot tržištu koja je trenutno oko 70 EUR za megavatsat gasa. Pregovori sa Gaspromom su u toku, a prelomni događaj koji se čeka je sastanak predsednika Srbije i Rusije 25. novembra. Prema jedinim informacijama koje su do sada iznete, prva ponuda ruske strane bilo je trostruko poskupljenje gasa - potpuno neprihvatljiv scenario za Srbiju, kao što je to odmah ocenio predsednik Aleksandar Vučić, kada je taj podatak i saopštio. Možda realnije, ako se posmatraju dešavanja u drugim zemljama je cena na nivou od 400 do 450 USD za hiljadu kubnih metara, što je aranžman koji je postigla Moldavija, a što je recimo niže od cene koju je za novembarske isporuke dobila Bugarska i to, kako se smatra, kao politički ustupak pred predstojeće izbore. Ipak, čak i sa tom cenom, Srbiju bi čekalo poskupljenje gasa od nekih dve trećine u odnosu na cenu koju sad plaća.

Uzmimo uz to i znatno više cene struje - iako u Srbiji proizvodna cena EPS-ove energije načelno nije pod uticajem svetskih kretanja niti evropske karbon takse, ovo preduzeće prati šire tržište i već je počelo da korporativnim kupcima skuplje naplaćuje svoje kilovate, pa sada po navodima privrednika za nove ugovore traži cenu koja dostiže i 120 EUR po kilovatsatu, iako je do pre godinu dana ta cena bila samo 60-ak evra. Strah od usporavanja privrednog rasta naveo je Vladu da nedavno zatraži od EPS-a da do Nove godine ne podiže cene pravnim licima, što je trenutno zaustavilo strujni šok, ali nema sumnje da će poskupljenja na kraju ipak uslediti.

Danas je jasno da 2022. neće biti laka godina ni za privredu ni za građane. Cene energenata će se po svim očekivanjima, najkasnije posle zimske sezone spustiti sa sadašnjih stratosferskih nivoa, uz globalno veću ponudu od tražnje za gasom u narednoj godini, kako pokazuje nedavna prognoza PetroChina Internacionala. Uprkos tome, vraćanje na stare nivoe cena iz prošle i ranijih godina, u skorije vreme niko ne očekuje.

O tome da li će skupi energenti postati "nova normalnost", kako će uticati na konkurentnost privreda regiona, koliko će privredna aktivnost biti pod pritiskom sve viših cena inputa i potencijalno smanjene kupovne moći građana, koje će biti posledice na tržištu rada i kojim merama država i poslovna zajednica mogu da preduprede negativne efekte ovih šokova - biće prilike za diskusiju na Trećem CEO Samitu biznis lidera regiona, 1. decembra 2021. u beogradskom hotelu "Hajat". Učešće na ovoj prestižnoj konferenciji već su potvrdili Ivan Ostojić, partner u kompaniji McKinsey, Mateo Kolanđeli, direktor EBRD za Zapadni Balkan, Miljan Ždrale, šef agrobiznis tima EBRD za Jugoistočnu Evropu, Mike Michel, CEO Telenora Srbija, Marko Čadež, predsednik PKS, Roberto Kutić, COO Infobip, Hrvatska, Nebojša Bjelotomić, direktor Inicijative Digitalna Srbija, Nebojša Šaponjić, direktor i suvlasnik Nelt grupe, Tomislav Čizmić, predsednik uprave slovenačkog Mercatora, biznismen Milan Beko i Samo Login, osnivač i vlasnik kompanije LoginEKO, koji je firmu Outfit7, kreatora svetski poznate mobilne aplikacije Talking Tom, 2017. prodao jednom kineskom holdingu za milijardu dolara. Na konferenciji će govoriti i predstavnici Evropske investicione banke, Filip Morisa i drugih vodećih kompanija i banaka iz regiona.

Informacije i prijave na zvaničnoj stranici www.ceo-summit.rs.