Mogu li šumadinka, moravka i mangulica ponovo da budu naš brend?

Srbija je za vreme Miloša Obrenovića imala svoj priznati izvozni brend. Sam Miloš je bio najbogatiji i najveći svinjarski trgovac na Balkanu. Posao je počeo rasom poznatom kao šumadijska svinja, pa su tako moravka, resavka i mangulica završavale na trpezama širom Evrope, da bi u drugoj polovini 20. i početkom 21. veka postale prava retkost.

Poslednjih godina, ipak, uzgoj tih rasa u Srbiji doživljava preporod.

Na rubu čačanske opštine, na padinama planine Jelice, na oko 700 metara nadmorske visine, nalazi se selo Brezovica i poljoprivredno gazdinstvo Gorana Bojovića koji gaji gotovo zaboravljenu autohtonu rasu svinja - moravku.

- To su gare sa Jelice moje. One nisu neki veliki probirači i u celoj toj priči laka je za gajenje, nije zahtevna - kaže Bojović.

Sa devet nazimica i jednim nerastom, Bojović ima 27.000 dinara subvencija po grlu. Zadruga Moravka, čiji je osnivač, konkurisala je sa projektom za izgradnju sopstvene sušare.

Ideja je da se radi na udruživanju i razvoju agroturizma.

- Udruženim snagama ćemo ići što više i što masovnije da pomognemo ljudima koji žele da konkurišu kod Evropske unije, kod tih njihovih fondova za svoje poslove koje planiraju u gazdinstvu, u lokalnoj samoupravi, u mesnim zajednicama, u firmama. Znači, društveno, civilno svi će biti objedinjeni da može da se konkuriše. To je Slovenija iskoristila, uradili su puteve, uradili su prerade - objašnjava Goran Bojović.

Svoje moravke za priplod Bojović gotovo svakodnevno isporučuje kupcima, ne samo u čačanskom kraju, već i u užičkom, kopaoničkom, selima na Staroj planini, a najviše ih ode u Vojvodinu.