Da li je zdravo popodnevno dremanje

Okrepljujuće popodnevno dremanje može biti spasonosno kada smo premoreni, a osećamo da dan nema dovoljno sati za sve što moramo da uradimo.

Užurbani život bez dileme uzima svoj danak, a kada se poklopi nekoliko noći s malo ili nimalo sna, osećamo se premoreno i pogotovo tada nismo u stanju da ispunimo obaveze ili uradimo sve ono što želimo. Odgovor na taj problem mogao bi se kriti u okrepljujućem popodnevnom dremanju od 15 minuta ili tzv. power nap, prenosi portal Zadovoljna.hr.

Jedan od načina na koji dremanje pomaže jeste taj što nam omogućuje da nadoknadimo očajnički potreban san, ali utiče i na naše pamćenje. Ono što je najbolje je to što neće remetiti naš noćni san. Zato bojazan da nećemo moći da spavamo noću ako sada "ukrademo" 15 minuta sna nije opravdana.

Kratkim dremanjem, prema rečima doktorke Sare C. Mednick, stručnjaka za spavanje i autorke knjige "Take a Nap! Change Your Life", resetujemo svoj sistem i utičemo na poboljšanje motoričkih performansi.

Dremanje, koje ne bi trebalo da bude kraće od 15 minuta, jača i naš mozak. Kada odspavamo duže od toga, prema rečima pomenute doktorke, jača se naše pamćenje i kreativnost. Dremanje od 30 do 60 minuta dobro je za veštine donošenja odluka, pamćenje rečnika ili prisećanje. Brzo kretanje očiju ili REM faza sana u 60 do 90 minuta dremanja igra ključnu ulogu u stvaranju novih veza u mozgu i rešavanju kreativnih problema.

Iako se možda čini da je teško naći vremena čak i za tih 15 minuta, razmislite kako biste inače trošili te minute. Da li biste gledali televiziju ili provodili vreme na društvenim mrežama? Za to vreme možete uraditi nešto dobro za svoj organizam.

Da se ne biste vrteli u krevetu, već što pre utonuli u san, imajte na umu ove korake.

Čovek je biće navike. Redovno dremanje može smanjiti stres, pa čak i smanjiti rizik od srčanih bolesti. Da biste učinili tu uslugu sebi i svom organizmu, držite se određenog rasporeda. Na primer ako dolazite kući nakon 16 sati, odredite da će to biti vaše vreme za dremanje. Tek tada prionite na ostale obaveze poput kuvanja, kafes prijateljima, čišćenja, učenja i ostalo.

Zaspati popodne dok se sunce probija kroz prozor nije najjednostavniji zadatak, pogotovo ako ste osetljiviji na svetlo i potreban vam je mrak da biste zaspali. Zato navucite zavese ili spustite roletne u spavaćoj sobi, a na oči možete staviti i masku za spavanje. Bez ometanja dnevnog svetla lakše ćete i brže utonuti u san i odupreti se nesanici.

Kako bi popodnevno dremanje uistinu bilo kratko, svakako navijte alarm u određeno vreme. Čak i ako ne možete da zaspite u vremenu koje ste dodelili, odmor uma može uveliko povećati vašu produktivnost nakon što se probudite.