Šta Srbiji donosi promena monetarnih politika vodećih centralnih banaka

Još ne treba očekivati zaoštravanje finansijskih uslova u zoni evra u smislu povećanja kamatnih stopa, kažu u Narodnoj banci Srbije na pitanje portala N1 o mogućem uticaju nedavnih promena monetarnih politika pojedinih velikih svetskih centralnih banaka na Srbiju. NBS ne očekuje ni veće negativne efekte donetih odluka Evropske centralne banke na domaću privredu u 2022, niti na nivo industrijske proizvodnje i izvoz, a ni na na cenu zaduživanja privrede i građana.

Banka Engleske je prošlog četvrtka uvećala svoju kamatnu stopu sa 0,1 na 0,25% i tako postala prva velika svetska centralna banka koja je podigla troškove zaduživanja od početka pandemije koronavirusa. Samo dan ranije američke Federalne rezerve najavile su mogući rast kamatnih stopa na proleće. Evropska centralna banka, pak, na prošlonedeljnoj sednici zadržala je postojeći nivo kamatne stope.

- Promene monetarnih politika vodećih centralnih banaka u svetu odražavaju se na likvidnost na međunarodnom finansijskom tržištu, globalne finansijske uslove i tokove kapitala - kažu za portal N1 u Narodnoj banci Srbije.

Drugim rečima, kako ukazuju – zaoštravanje monetarnih uslova, bilo povećanjem referentne kamatne stope, kao što je to uradila Banka Engleske, ili smanjenjem obima kvantitativnog popuštanja, o čemu su doneli odluku Sistem federalnih rezervi i Evropska centralna banka, najverovatnije će se odraziti na nešto manji stepen likvidnosti na međunarodnom finansijskom tržištu.

- To bi moglo da utiče na manji priliv kapitala u zemlje u usponu, pre svega u vidu portfolio investicija. Cenimo da bi ipak time najviše bile pogođene zemlje sa izraženom unutrašnjom i spoljnom neravnotežom, što svakako nije slučaj sa Srbijom - ističu u NBS.

Srbija je, kako navode u centralnoj banci, u prethodnih deset godina uspela da obezbedi i očuva makroekonomsku i finansijsku stabilnost, znatno smanji unutrašnju i spoljnu neravnotežu i poveća devizne rezerve na rekordni nivo.

- To sve zajedno doprinosi našoj povećanoj otpornosti na rizike iz međunarodnog okruženja i umanjuje našu zavisnost od eksternih izvora finansiranja - navodi NBS.

Evropska centralna banka, kako se ističe u odgovoru, "najverovatnije ni u 2022. godini neće povećavati referentnu kamatnu stopu, već će samo smanjivati obim kupljene aktive u okviru tzv. PEPP programa, specijalno dizajniranog za uslove pandemije".

- Navedeni program otkupa aktive bi, prema sadašnjim najavama, trebalo da se završi u martu 2022, pri čemu će ECB nastaviti da reinvestira dospele hartije od vrednosti iz ovog programa najverovatnije do kraja 2024. godine - pojašnjavaju u centralnoj banci.

To, kako se ističe, znači da još uvek ne treba očekivati zaoštravanje finansijskih uslova u zoni evra u smislu povećanja kamatnih stopa, s obzirom da "i sama Evropska centralna banka naglašava da su podsticajni uslovi finansiranja i dalje neophodni kako bi se obezbedio održiv rast privredne aktivnosti".

- U tom smislu ne očekujemo ni veće negativne efekte donetih odluka Evropske centralne banke na domaću privredu u 2022, niti na nivo industrijske proizvodnje i izvoz, niti na cenu zaduživanja privrede i građana - ističe NBS.

Narodna banka Srbije će, kako se dodaje – kao i do sada nastaviti da prati i ocenjuje dešavanja u međunarodnom okruženju, kao i da svojim merama pravovremeno i adekvatno reaguje kako bi umanjila njihove negativne efekte i obezbedila cenovnu stabilnost, relativnu stabilnost deviznog kursa i pružila podršku održivom rastu ekonomske aktivnosti.