Lansiran teleskop James Webb za novo doba astronomskih istraživanja - Banjalučanin sa adresom u Danskoj učestvovao u izradi komponenti

NASA-in svemirski teleskop James Webb, revolucionarni instrument vredan 9 mlrd USD lansiran je u subotu iz Francuske Gvajane, otvarajući novo doba astronomskih istraživanja.

Snažni infracrveni teleskop težak 6.350 kg, kojeg je NASA predstavila kao premijerni opservatorijum za svemirsku nauku u narednih deset godina, poleteo je u svemir u raketi Ariane 5 koja je lansirana u subotu, 25. decembra, iz lansirne baze Evropske svemirske agencije u Francuskoj Gvajani.

Ova svetska vest itekako je važna i za našu zemlju, s obzirom na to da je u izradi spona na teleskopu učestvovao i Banjalučanin Damir Ljubičić, vlasnik firme Space Composite Structures, koji već 26 godina živi u Danskoj.

Ovim povodom je eKapija razgovarala sa Ljubičićem, koji nam otkriva da ga je upravo učestvovanje na ovom projektu dovelo u posao pravljenja komponenti za svemirsku industriju. Spone od karbonskih vlakana/epoksija i metala, dodaje, isporučili su agenciji NASA pre osam godina.

- Spone koje drže određeni instrument su u obliku heksagona. Cilj je da kontrukcija bude što jednostavnija, što znači ako bi se dešavale neke promene mogu samo da se dešavaju gore-dole i ne dozvoljavaju pomijeranje u levo i desno. Preciznost u izradi je vrlo važna, jer ovaj teleskop će da bude prisutan na temperaturi od -256 do +60 stepeni Celzijusa, što je raspon od preko 300 stepeni. Da je u pitanju obični materijal, cela konstrukcija bi se pomerala i onda bi infracrveni zrak izašao iz kalibracije. Mi smo uspeli da napravimo spone koje se neće pomerati u tom rasponu od 300 stepeni Celzijusa - pojašnjava Ljubičić.

Dodaje da su testovi koji su bili potrebni da se ispita izdržljivost spona jako skupi.

- Posao je bio vredan oko 200.000 EUR. Same spone nisu toliko vredne, nego celi proces projektovanja, dizajniranja i testova su podigli cenu celog projekta.

Kaže nam da trenutno rade na novim komponentama koje su mnogo lakše od prethodnih.

- Stara komponenta je teška oko pola kilograma, a nova oko 180 g, što je ogramna razika. Dva puta sam ubedio Svemirsku agenciju da nam da više od 1 mil EUR da razvijamo nove komponente. Nove spone će biti instalirane na satelit Ariel.

Objašnjava nam da će misije u svemir sa novim, lakšim komponentama biti poprilično jeftinije, jer, kako ističe, po Svemirskoj agencjii da bi se lansirao samo 1kg opreme u svemir, to košta oko 1 mil EUR, dok po Ilonu Masku oko 150.000.

- Zamislite da imate šest ovih spona, nove mogu da uštede oko 2 kg težine opreme, što je ušteda u novcu između 300.000 i 1 mil EUR - precizan je Ljubičić.

Ljubičić nam kaže da je pred njima veliki projekat - misija Kopernikus kojoj je cilja da prati zagađenje. Mušterija im je Thales Alenia Space, kompanija koja i pravi satelite.

- Na ovaj projekat sam posebno ponosan što jedna mala firma iz Danske isporučuje vezu izmešu glavnog instrumenta i ostatka satelita, tzv. servis modul. Ovaj projekat mi razvijamo, naša je i proizvodnja, test, ali i ugradnja. Radimo takođe, na još jednom projektu koji se zove "Artic weather satelite" čiji je cilj da se prate meteorološe promene iznad Antartika. I tu imamo veliki ugovor. Sada radimo prvi sateleit, tj. prototip, a u palnu je izrada 16 satelita.

Svemirski biznis, objašnjava Ljubičić, dele na "old space" i na "new space". Stari je sve što se odnosi na rad sa agencijama, dok novi podrazumeva izradu malih satelite.

- Dosta radimo komponenti za te male satelite i imamo posla za naredne dve godine - kaže na kraju Damir Ljubičić za eKapiju.

Inače, Webb teleskopu treba mesec dana, od dana lansiranja, da se doveze do svog odredišta u solarnoj orbiti otprilike 1,6 miliona km od Zemlje, što je oko četiri puta dalje od Meseca.

Poređenja radi, Webbov prethodnik, svemirski teleskop Hubble, kruži oko Zemlje s udaljenosti od oko 500 km, ulazeći i izlazeći iz sene planeta svakih 90 minuta.

Ovaj teleskop, nazvan po čoveku koji je nadzirao NASA-u tokom 60-ih, oko sto puta je osetljiviji od Hubblea i očekuje se da će duboko promijeniti razumevanje svemira i mesta čoveka u njemu.

Webb će uglavnom posmatrati svemir u infracrvenom spektru, što će mu omogućiti da prodre kroz oblake gasa i prašine gde se rađaju zvezde, dok je Hubble delovao prvenstveno na optičkim i ultraljubičastim talasnim dužinama.