Organska proizvodnja u Srbiji na 21.000 ha, oko 7.000 proizvođača - Podsticaji 26.000 dinara po hektaru

Organska poljoprivredna proizvodnja u Srbiji je sve zastupljenija i sve je veće interesovanje proizvođača da je pokrenu, o čemu govori povećanje njihovog broja i površina pod takvom vrstom proizvodnje, kaže za Tanjug savetnica ministra poljoprivrede za organsku proizvodnju i članica organizacije Serbia organica Ivana Simić.

- Trenutno je oko 21.000 hektara pod ovom proizvodnjom i ima blizu 7.000 proizvođača. Poslednjih godina je dobar trend rasta površina, broja proizvođača, ali i izvoza ove hrane - povrđuje Simićeva.

Ona navodi da je više faktora koji utiču na ovakva trend, a jedan do njih su podsticaji koje daje Ministarstvo.

- Podsticaji su prethodnih nekoliko godina bili sve bolji. Takođe, trend u svetu, pa i Srbiji je da potrošači sve više brinu o zdravoj ishrani, a pandemija je to još više podstakla. Takođe, organska proizvodnja ima izuzetan društveno-ekonomski značaj, jer je veliki činilac očuvanja seoskih područja i idealna je za zamlje poput Srbije, koje imaju mala gazdinstva sa prosekom oko pet hektara, a takvi proizvođači su sve manje konkurentni bez proizvoda koji daju dodatu vrednost - objašnjava Simićeva.

Ističe da ima vrlo mnogo površina pogodnih za organsku proizvodnju u brdsko-planinskim područjima južne i jugoistočne Srbije, a delom i u zapadnim i centralnim delovma zemlje.

- Moram da dodam da 7% površine Srbije čine zaštićena područja, koja su idealna za ovu vrstu proizvodnje. Prednost ovakvih seoskih područja na kojima godinama nije bilo nikakve proizvodnje je to da mogu brzo da dobiju status organskih - objaslina je Simićeva.

Ona je iznela podatke da je sada svega 0,6% poljoprivrednog zemljišta pod organskom proizvodnjom, i naglasila da je zadatak Ministarstva da u narednih pet godina te površine budu povećane na 2% do 3% ukupnog obradivog uzemljišta.

U tu svrhu, dodala je savetnica ministra, ove godine je uredbom opredeljeno oko 250 miliona dinara za organsku proizvodnju, a već naredne godine će ta sredsta biti uvećana za više od 60% na 380 miliona dinara.

- Organski proizvođač može da ostvari podsticaj od 26.000 dinara po hektaru, a na taj iznos mogu da računaju i oni koji su u postupku konverzije i sticanja statusa organskih proizvođača - naglasila je Simićeva.

On kaže da je Srbija najviše poznata kao proizvođač i izvoznik organskog voća, ali da se sve više traži povrće.

- Korona je promenila navike ljudi, pa se sve više traži organsko povrće i traži se izvoz smrznutog povrća, ali su zasad male površine pod povrćem i to sve apsorbuje domaće tržište - navela je Simićeva.

Naglašava da domaće i strano tržište traže začinsko i lekovitio bilje i da se poslednjih godina primećuje trend razvoja organskog stočarstva.

- Organski stočari dobijaju podsticaje veće za 40% u odnosu na konvencionalno stočarstvo. Država proizvođačima koji su u postupku konverzije refundira polovinu troškova konverzije, a ukoliko su iz područja sa otežanim radom u poljoprivredi, dobijaju 65% pomoći. Ove godine je mogao da se ostvari maksimalan iznos po korisniku od milion dinara - rekla je Simićeva.

Primetila je da poslednjih nekoliko godina sve više ljudi iz gradova ide na selo i tamo se bavi poljoprivredom, pa i organskom.

- Iz razgovora sa tim ljudima stičemo utisak da su jako zadovoljni i da im je to generalno poboljšalo kvalitet života. Oni uglavnom snabdevaju stanovnike gradova, tako što im donese hranu na kućnu adresu - rekla je Simićeva.

Jedan od takvih primera je Eko domaćinstvo dr Čupić iz Sopota na Kosmaju, koje je posetila ekipa Tanjug-a.

Ana Čupić je doktor medicine, specijalista ishrane, njen suprug Aleksandar docent na Saobraćajnom fakuktetu u Beogradu i oni su 2012. godine kupili seosko domaćinstvo na Kosjmaju, gde su se preselili iz Beograda i sada tu žive sa petoro dece.

Čupići uz svoje osnovne poslove gaje organsko voće i povrće na otvorenom i u nekoliko velikih plastenika, a imaju planove da posao prošire na seoski turizam.

- U početku smo tu proizvodili hranu za svoje potrebe, ali su vremenom te naše bašte rasle i pojavili su viškovi koje smo prerađivali u zimnicu. Dolazili su prijatelji kojima se to dopalo i 2018. smo postali sertifikovani organski proizvođači - kaže Čupićeva.

Otkriva da ta porodica još uvek ne živi od organske proizvodnje, već ona i njen suprug ulažu u proizvodnju zdrave hrane od svojih plata.

- Ali je dobro to što ta proizvodnja svake godine raste i što vidimo da jedna porodica može delimično da živi od toga i da se sve više priča o zdravoj ishrani i nacinu života, tako da mislim da ima budućnosti u organskoj proizvodnji hrane - ocenila je Čupićeva.

Čupići su krajem godine, na predlog Ministarstva poljoprivrede, dobili pola miliona dinara bespovratnih sredstava na konkursu NLB banke koji ona svake godine raspisuje za organske proizvođače.

- Novac smo dobili za projekat izgradnje magacina i prodavnice, jer smo primetili da sve više ljudi dolazi na imanje da kupi naše proizvode. S obzirom na to da imamo ozbiljne kapacitete za proizvodnju, malo ćemo se usmeriti na prodaju, marketing i seoski turizam - najavila je Čupićeva.

Ona je objasnila da gazdinstvo ima šumu i jezerce gde posetioci mogu da se odmore, da popiju neki zdrav domaći sok ili pojedu salatu napravljenu od svežeg povrća sa imanja.

- S obzirom na to da sam specijalista ishrane, mogla bih lepo da izbalansiram obroke, tako da zaokružimo time tu našu proizvodnju. Mi se trudimo da od ovoga napravimo priču koja bi ljudima bila prihvatljiva, koja bi pomogla i bila inspirativna da možda i oni tako nešto urade - naglašava Čupićeva.

Čupići ističu da kupcima prodaju isklljučivo hranu koju jedu oni i njihova deca.

Sem svežeg povrća, to su različite vrste zimnice spremlljene po recepturi iz Prokuplja, njihovog rodnog kraja, što garantuje da se radi o ukusnoj hrani.

- Sestra mog supruga je prehrambeni tehnolog, tako da su to kontrolisane recepture, bez konzervansa i trudimo se da ne dodajemo šećer u sve u šta ne mora da se dodaje, nego se koriste zdraviji i prihvatljiviji zaslađivači - rekla je Čupićeva.