Perspektiva za solarne elektrane u Srbiji

Vlasnici proizvodnih objekata sa većim krovovima, mogu da smanje sopstvenu potrošnju električne energije, ostvarujući na taj način u uštedu u operativnom poslovanju. Investicije u solarne elektrane po trenutnim cenama, u imaju period povrata ulaganja od sedam do osam godina. Na većim objektima, elektrane od 30kW do 150kW imaju bolji period povrata ulaganja u odnosu na ulaganja u male kućne elektrane.

Međutim, kako su firmama često prioritet ulaganja u tekuće poslovanje i investicije u povećanje proizvodnog kapaciteta, investicije sa rokom otplate od sedam godina ne deluju uvek privlačno. Iz tog razloga, uz kreditnu podršku nekoliko banaka uz pomoć EU i naše države, moguće je dobiti bespovratna sredstva na investiciju u iznosu od 15% do 25% vrednosti investicije, za ulaganje kojim se unapređuje energetska efikasnost.

Ulaganjem u solarne elektrane na postojećim privrednim objektima, radi smanjenja sopstvene potrošnje električne energije, vlasnici fabrika će unaprediti pre svega konkurentnost svojih proizvoda i zaštiti stabilnost poslovanja od promena cena na tržištu energije.

Prema iskustvima Conseko d.o.o., sakupljenim kroz izradu većeg broja analiza za domaće investitore, električna energija koja se proizvede na krovovima proizvodnih i komercijalnih objekata, može da zadovolji od 10% do 60% potreba za električnom energijom tih objekata, tokom dana.

Conseko d.o.o. Beograd bavi se primenom solarnih fotonaponskih tehnologija od 2008. godine. Zahvaljujući dugogodišnjem iskustvu u izradi tehničkih rešenja, projektovanju i izvođenju solarnih elektrana, Conseko d.o.o. prepoznat je na domaćem tržištu kao kompanija koja može da ponudi najsavremenija tehnička rešenja u projektovanju solarne elektrane, izboru opreme i optimizaciji troškova investicije.

Domaći operateri distributivnog sistema (ODS) doneli su uputstva i ukazali na standarde koje uređaji koji se priključuju na distributivni sistem moraju da zadovolje, što svakako treba pozdraviti. Kada se radi o standardima za solarne elektrane, pre svega se misli na bezbednost takvih objekata u eksploataciji, zatim na kvalitet električne energije koju uređaji proizvode i na kraju na očuvanje performansi, t.j. osiguranje što dužeg vremenskog perioda za rad takvog objekta.

Zbog toga su izbor solarne opreme koju nudi Conseko d.o.o. TIER1 proizvođači solarnih panela i priznati evropski proizvođači invertora za solarne panele. U grupu TIER1 proizvođača spada jedna uska grupa proverenih proizvođača na svetskom nivou, koja zadovoljava zahteve u pogledu visokih performansi, ispunjavanja standarda za kvalitet solarnih panela, bankabilnosti garancije na svoje proizvode i mogućnost produkcije i isporuke velikih količina za velike elektrane.

Na elektro distribuciju gledamo kao na ključnog partnera bez koga se ne može. Nijedna od većih elektrana koje smo izgradili, ne može da radi ni jednog momenta bez distributivne mreže. Međutim, put koji treba proći sa ODS nije ni jednostavan ni lak, jer zahteva vreme i puno administrativnog rada. Ali, isto tako nijedan proizvođač električne energije iz solarne elektrane ne želi lako da odustane od ostvarivanja prava priključenja elektrane na mrežu i predaje viškova energije koji se u određenim momentima dana mogu proizvesti.

Postoji značajan broj stranih investitora koji je zainteresovan da gradi solarne parkove u kapacitetima od nekoliko megavata, pa do više desetina megavata. Osim investitora iz inostranstva, priliku imaju i domaći investitori, koji su zainteresovani da ulože svoja sredstva uz dostupnost podrške banaka. Oni takođe treba da vide svoj interes u izgradnju energetskih kapaciteta na teritoriji Srbije i okruženja. Ovakva domaća ulaganja će možda biti manjeg obima pojedinačno, ali će moći da stvore određenu ravnotežu sa ukupnim ulaganjima u nove energetske kapacitete i omoguće da kao društvo napredujemo u ovladavanju ovim novim tehnologijama.

Osim ulaganja u solarne parkove, pojedinci i firme u Srbiji mogu da ulažu svoj kapital kroz energetske zadruge koje investiraju u solarne elektrane na privatnim i javnim objektima i na taj način uz ostvarivanje određene dobiti, mogu dati svoj doprinos energetskoj tranziciji i korišćenju čiste energije.

Ugledni primer za to su nam modeli udruživanja u Francuskoj i Švedskoj, isto tako i u Grčkoj u poslednje vreme.

Koncept na kome se trenutno gradi elektro energetika u Evropi u ovoj deceniji, jeste da obnovljivi izvori budu zapravo primarni izvori energije, dok termo elektrane i gasne elektrane mogu da budu relativno jeftini bekap, t.j.podrška, Na ovu strategiju mogu svi da se oslone do 2025. godine od kada se očekuje da će se uvesti taksa na emisije iz termoelektrana.

Dalji razvoj solarnih kapaciteta u Srbiji pred brojnim je izazovima. Najveći uticaj na širenje solarnih elektrana imaće politike koje se donose u toj oblasti na nivou države, njihovo prihvatanje i prilagođavanje elektroenergetske mreže i sistema. Ključni državni subjekti i činioci u energetici, treba da gledaju na OIE kao na šansu za povećanje domaće proizvodnje i unapređenje distribucije i prenosa energije kroz digitalizaciju i pametne mreže, ali i kao šansu za veću konkurentnost domaće privrede, kao i elektroprivrede iznad svega.

Ukoliko gledamo pozitivne primere iz drugih zemalja sveta, vidimo da su pobednici one zemlje koje daju jednaku priliku i velikima i malima da ulažu, t.j. gde se grade solarne elektrane na nivou solarnih parkova koji se priključuju na distributivnu mrežu na srednjem i visokom naponu, ali isto tako i razvija koncept prozumera primenjen u industriji. Skorašnji primer je brazilska vlada koja je odobrila da prozumeri budu sve elektrane do 5MW.

Osim energetske tranzicije putem prozumera, šansa za energetsku tranziciju su ulaganja kroz energetske zadruge za šta imamo brojne svetle primere u Švedskoj, Grčkoj i drugim zemljama. Za početak, dovoljno je nadati se da će se na domaćem tržištu otpustiti kočnice i smanjiti administrativne procedure priključenja malih elektrana za domaćinstva i privredne subjekte.