Tender za izgradnju memorijalnog parka na temeljima Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu nadležni očekuju do kraja godine

Novog objekta na temeljima Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu uništene u šestoaprilskom bombardovanju Beograda 1941. godine zasad neće biti. Umesto toga, biće napravljen memorijalni park, čiju izgradnju neće finansirati Nemci nego građani Beograda. To za Politku kaže Marko Stojčić, glavni gradski urbanista.

Sređivanje tog mesta sećanja za koje je idejno rešenje obelodanjeno još pre pet godina, a započinjanje radova kao i za brojne druge gradske projekte se selilo iz godine u godinu, počeće i biće završeno sledeće godine. Nema sumnje da će ovog puta tako i biti, uverava Stojčić i dodaje da će građevinska dozvola biti spremna za dva meseca. Projektnu dokumentaciju izradio je gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture, a 60 miliona dinara bez PDV-a na koliko se procenjuje vrednost posla biće obezbeđeno narednim rebalansom budžeta o kojem će raspravljati novi skupštinski saziv Beograda.

- Nadam se da će u ovoj godini biti raspisan i tender za izbor izvođača radova - dodaje gradski urbanista.

Mada je izgledalo kao da će nemačka država sa pola miliona evra finansirati obnovu temelja porušenog zdanja pisane reči kada je prošlog septembra tadašnja kancelarka Angela Merkel u Palati Srbija izjavila da će njena država izdvojiti pola miliona evra za obnovu Srbije, taj novac očigledno neće ići na konto ovog gradskog projekta.

Osim toga, u međuvremenu je podgrejana stara ideja da se na mestu gde su nacisti pre osam decenija zapalili lomaču knjiga bude sagrađena nova zgrada. Takvu mogućnost Stojčić ne isključuje u budućnosti uz obavezu da bude raspisan arhitektonski konkurs za novu zgradu, niti njena potencijalna izgradnja jednog dana, kaže, sada dovodi u pitanje realizaciju projekta za koji se sklapaju sve kockice.

Reč je o idejnom rešenju austrijskog arhitekte Borisa Podreke iz 2017. godine zbog kojeg je morao da se menja plan detaljne regulacije Kosančićevog venca, što je bio uslov za graditeljske intervencije između ulica Karađorđeva, Velike stepenice i Kosančićev venac kojem pripada i lokacija na kojoj je uništeno srpsko nacionalno blago.

Kao što ni izmene planskog dokumenta Kosančićevog venca – najznačajnije beogradske prostorno kulturno-istorijske celine od velikog značaja – nisu išle kao po loju zbog povećanja stambenih kvadrata koji su tamo predviđeni, tako ni Podrekino idejno rešenje nije prošlo bez kritika javnosti. Najpre zbog toga što je izbegao konkurs koji je, prema tadašnjem, ali i sadašnjem planu, bio obavezan za tu lokaciju.