Dragocena monografska studija - I Trstenik ima zlato u vinogradima

- I na grbu naše opštine četiri su elementa, među kojima pored simbola industrije - hidraulike i pneumatike -ratarstva i Zapadne Morave, ponosno stoji simbol vinogradarstva. Mnogobrojni potezi nose nazive koji su u osnovi fitonimi, a korene vuku iz "vinogradarskih" reči (Nerezi u Stragarima i Riljdžu, Donjoj Omašnici, Bogdanju, Bučju, Velikoj Drenovi).

Trsteničko vinogorje, dodaje sagovornica Novosti, brojnije je po hektarima nego sam Aleksandrovac, ali ima značajno manje registrovanih komercijalnih vinarija. Vino je podjednako dobro, jer su i zemljište i klima praktično isti. Ova dragocena monografska studija trebalo bi da posluži opštini i turističkoj organizaciji kao prava naučna,dokumentovana reklama.

- Brigu o vinogorju vodili su manastiri Ljubostinja, Veluće, Kalenić, Đurovača. Kvalitet vina opisan je i u legendi. Govorilo se da je vino proizvodeno u Đurovači bilo toliko gusto da se "moglo nositi u platnenoj maramici ili jesti kašikom".

Period pod Turcima, do početka 19. veka, vreme je kada su se nepovratno izgubile razne stare sorte autohtonog porekla, ali ovdašnja vina ne gube slavu. Plodnost trsteničkog vinogorja nije bio nepoznat ni knezu Milošu Obrenoviću. I međuratni period dve Jelene temeljno su istražile. Tako iz dostupnih izvora saznajemo da se 1920. proizvodilo 50.000, a 1927. godine - 3,4 miliona kalemova. Prestonica kalemara bili su Velika Drenova i Selište, ali se zanat vrlo brzo proširio i na Selište, Medveđu, Rujišnik, Mijajlovac, Stragare. Trgovina vinima cveta i u međuratnom perodu. U samoj varoši se prodavalo i do 50 vagona svežeg grožđa i 120 vagona vina.

- Pedesetih godina 20. veka se kalemilo pet-šest miliona sadnica vinove loze godišnje, od čega su više od polovine bili kalemovi prve klase. Tada se 1.500 do 2.000 kalemara bavilo ovim poslom, koji su kalemili sorte kardinal, kraljica, muskat hamburg, belo zimsko, kratočija, vranac, antigona, game, merlo, plavac, žilavka - kaže Jelena Stojković.

U Medveđi su zadrugari 1968. izgradili podrum od 60 vagona, izvozili uspešno u Sloveniju, u Maloj Sagubini su imali svoj podrum i u Zagrebu, dok je zadruga u Milutovcu imala čak 700 kooperanata! Za istoriju nek ostane upisano da su kalemari Zapadnog Pomoravlja 1984. preko beogradske firme Seme izvezli 34 miliona kalema u SSSR!