Vojvodinašume: Ne možemo da računamo na drvnu biomasu kao na ozbiljan izvor energije

Na panelu "Životna sredina kao najviši prioritet" u okviru Kopaonik biznis foruma, on je, govoreći o drvnoj biomasi koja je najznačajniji vid biomase za grejanje obzirom na činjenicu da ima mnogo veću kaloričnu moć od poljoprivredne biomase, naveo da se godišnji prirast drvne mase ne može drastično povećati na postojećem šumskom zemljištu.

- Ukoliko se neplanski bude promovisalo i stimulisalo korišćenje drvne biomase u energetske svrhe, vrlo brzo ćemo kao društvo biti suočeni sa izborom – da li raspoloživu drvnu masu koristiti kao sirovinu u drvo-prerađivačkoj industriji (sirovinu za drvnu građu, palete gajbice nameštaj…) ili kao gorivo, neće biti i za jedno i za drugo. Treba takođe imati u vidu da ulaganja u energetski efikasne i ekološki prihvatljive kotlove na biomasu nisu mala, pa potrebno je uraditi prethodne analize i utvrditi koje su to realno raspoložive količine drvne biomase - naveo je Kokai.

On se dotakao i zahteva na moratorijum za gazdovanje šumama:

-Ne smemo mešati šumarsku seču, koja predstavlja jedan od koraka u procesu gazdovanja šumama, sa krčenjem šuma. Plansko gazdovanje šumama podrazumeva održivo korišćenje šumskih resursa i to je ono što šumari rade, kada se proces završi – iza šumara ostane više šume nego što je bilo, šuma bude zdravija i korisnija, a šumarska seča je samo jedan deo tog procesa. Sa druge strane, krčenje šuma podrazumeva proces nakon koga šume više nema na mestu na kome je bila. Krčenje šuma se dešava kada postojeće šumsko zemljište menja namenu u nešto drugo, kada se urbanizuje, postaje poljoprivredno.. ili sl. To nije šumarstvo. Mi imamo sve više problema na terenu upravo iz razloga što ljudi ta dva pojma ne razlikuju. Moratorijum na gazdovanje šumama nema smisla, moratorijum na krčenje suma je nešto o čemu svakako treba razgovarati i čemu treba težiti - rekao je Kokai.

Naglasio je da je suština u formulaciji "integralno gazdovanje šumama na održiv način".

- To je ono što šumarska struka u Evropi radi što i mi kao zemlja koja vodi računa o svojim šumama radimo. Svaku poslovnu godinu završavamo tako što na površinama koje su nam poverene ostavimo više biomase nego što smo zatekli. Oko 65% šuma kojima JP Vojvodinašume gazduju je pod nekim vidom zaštite. Merama zaštite (pasivnim i aktivnim) koje preduzimamo, uspeli smo da sačuvamo mnoge biljne i životinjske vrste, a neke i da vratimo na staništa koja su davno napustili. JP "Vojvodinašume", osim što gazduje šumama, značajan je upravljač zaštićenih prirodnih područja, gazduje i značajnim fondom divljači (lovna područja i lovišta), kao i određenim ribarskim područjima (ribljim fondom). To upravo i jeste smisao integralnog gazdovanja šumama - obezbediti društvu (široj društvenoj zajednici) korist od šuma, a ne samo trupce - rekao je Kokai.