Šta predviđa Nacionalni program ruralnog razvoja od 2022. do 2024. godine - 28,1 milijarda dinara za pet grupa mera

Projektovani nacionalni budžet za realiizaciju mera i ciljeva politike ruralnog razvoja za period od 2022. do 2024. godine iznosi 28,1 milijardu dinara, odnosno prosečno 9,4 milijarde dinara godišnje, stoji u Vladinom predlogu Nacionalnog programa ruralnog razvoja (NPRR) za dati period.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede obavestilo je zainteresovanu javnost o početku konsultativnog procesa u vezi sa ovim dokumentom čija je izrada počela u avgustu prošle godine.

Optimalni scenario, kako je navedeno, jeste projektivani rast budžetskih sredstava za podršku ruralnom razvoju, uz postepeno uvođenje novih IPARD mera i rast stope povlačenja sredstava iz ovih fondova.

NPRR 2022-2024 sadrži osamnaest mera ruralnog razvoja klasifikovanih u pet osnovnih grupa:

1) Mere za unapređenje konkurentnosti;
2) Mere za očuvanje i unapređenje životne sredine i prirodnih resursa;
3) Mere za diversifikaciju dohotka i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima;
4) Mere za pripremu i sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja;
5) Mere za unapređenje sistema kreiranja i prenosa znanja.

Prema predlogu finansijskog plana za period 2022-2024. godine, podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju će u ovoj godini iznositi 57,7 milijardi dinara dinara, u narednoj godini 58,6 milijardi, a u 2024. godini 58.96 milijardi dinara.

Od toga, za mere ruralnog razvoja će u 2022. biti izdvojeno 8,1 milijarda, a u 2023. i 2024. po 10 milijardi dinara.

Prosečni godišnji budžetski izdaci za mere ruralnog razvoja bi, prema ovoj projekciji, bili za 16,3% veći u odnosu na period 2018–2020. godine, navodi se u dokumentu.

Dodaje se da ovom projekcijom nisu obuhvaćena sredstva AP Vojvodine i jedinica lokalne samouprave, koja su poslednjih godina u proseku iznosila oko 2,2 milijarde dinara, a pretpostavlja se da su bila i veća.

Prosečan iznos budžetske podrške merama ruralnog razvoja u periodu 2018–2020. godine je iznosio 8,84 milijardi dinara (uključujući podršku sprovođenju IPARD programa). Najveći deo ovih sredstava (74,7%) bio je namenjen podsticajima za unapređenje konkrentnosti, i to pre svega kroz investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdisntava (57,8%).

U programu se navodi i da površina korišćenog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji iznosi 3,5 miliona hektara, od čega najveći deo (74,3%) čine oranice i bašte. Tokom poslednjih godina promene u načinu korišćenja zemljišta ogledale su se u rastu udela površina pod voćnjacima i pašnjacima, i smanjenju površina vinograda i livada.

Broj stoke svih vrsta i kategorija u 2020. godini je bio niži u odnosu na 2015. godinu, a izuzetak je broj košnica, koji dinamično raste.

- Smanjenje je naročito izraženo u broju živine i svinja, dok je broj goveda u 2016. godini po prvi put opao na manje od 900 hiljada grla. Najveći uticaj na pad broja stoke proteklih godina imala je nestabilnost otkupnih cena i cena stočne hrane, a kada je reč o svinjarstvu i nemogućnost plasmana na većinu okolnih tržišta usled prisustva afričke kuge – stoji u dokumentu.

Kada je reč o organskoj proizvodnji, ove površine beleže rast i 2019. godine iznosile su 15.915 ha obradivog zemljišta i 5.350 ha livada i pašnjaka, što ukupno čini 0,6% korišćenog poljoprivrednog zemljišta.

Organska stočarska proizvodnja uključuje preko 6 hiljada grla ovaca, 3,5 hiljade grla goveda, 17 hiljada komada živine i oko 10 hiljada košnica, dok je broj grla svinja (315) i koza (536) u sistemu organskog uzgoja zanemarljiv, navodi se i dodaje da je najveći deo organske proizvodnje namenjen izvozu.
U 2020. godini vrednost izvoza organskih proizvoda povećana je u odnosu na prethodnu godinu (2019. godina: 29,7 mil EUR) i iznosila je 37,5 mil EUR, a najveća vrednost ostvarena je izvozom smrznute maline, borovnice i trešnje.

B. P.

Vlada Republike Srbije

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije

Nacionalni program ruralnog razvoja od 2022 do 2024 godine

nacrt

ruralni razvoj

mere

finansiranje

podsticaji

organska proizvodnja

IPARD

konkurenstnost