Zaposleni upućeni na prinudne odmore zbog rata u Ukrajini - Više od 100.000 radnika u Srbiji osetiće posledice

Krizu zbog rata u Ukrajini osetiće i radnici u Srbiji. Zbog poremećaja u globalnim lancima proizvodnje, posledice su već sada vidljive, a budući da brojne kompanije obustavljaju svoj rad, one neminovno šalju zaposlene na prinudni odmor, odnosno plaćeno odsustvo. Tako su nedavno, kako podseća Željko Veselinović, predsednik sindikata Sloga, pojedini radnici Leonija upućeni na plaćeno odsustvo zbog smanjenog obima posla, jer se čekaju delovi iz EU. Iako poslodavci ne spominju otkaze, radnici su zabrinuti da li će ih uopšte pozvati da se vrate na svoja radna mesta.

– I pogon nemačke kompanije Drekslmajer (Draexlmeier) iz Zrenjanina slao je zaposlene na plaćeno odsustvo, a u vreme korone mnogi su proglašeni za tehnološki višak, tako da je ova kompanija svoju radnu snagu maltene prepolovila u odnosu na period pre pandemije. Sličan problem ima i proizvođač strujnih kablova Tisza automotive iz Kikinde. Generalno, više od 100.000 radnika Srbije zaposlenih u proizvodnji kablova je u velikom problemu, a mnogi su već poslati na plaćeno odsustvo. Nema kompanije koja radi u punom kapacitetu – naglašava Veselinović. Dodaje da upravo globalna kriza elektronskih komponenti, pa tako i rat u Ukrajini, utiču na proizvodnju u takozvanoj niskobudžetnoj industriji Srbije.

– Reč je, dakle, o proizvodnji kablova za auto-industriju. Recimo, Leoni koji zapošljava više od 11.000 radnika u Srbiji posluje za više brendova, pa tako i za BMW. Pošto je evidentan zastoj u proizvodnji automobila, Leoni mora da prati firmu za koju radi, jer svoj posao obavlja po narudžbini. Zbog toga su radnici ove kompanije na plaćenom odsustvu i u ovom trenutku to je sasvim opravdan potez menadžmenta i predstavlja najmanje zlo. Jer, bolje to, nego otkaz. Ista situacija je i sa fabrikama za šivenje obuće, majica, uopšte garderobe, koje su u vezi sa radom određenih kompanija na zapadu – objašnjava Veselinović. Podseća da plaćena odsustva ne mogu da traju doveka.

To je inače i definisano Zakonom o radu u kojem piše da za vreme privremenog odsustva sa rada, za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog u oba ova slučaja, radnik ostvaruje pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne plate u prethodnih 12 meseci, s tim da ne može biti manja od minimalne.

– Poslodavac može da upućuje zaposlene na privremeno odsustvo sa rada uz naknadu zarade najduže do 45 radnih dana u kalendarskoj godini, ali postoji mogućnost da vlada i Socijalno-ekonomski savet donesu odluku da se to produži i više od tog roka. Čak ni to ne može da traje unedogled, ali takve situacije, kao što je rat u Ukrajini, nisu nešto na šta može da se utiče. Zbog toga sve to može da dovede i do otkaza – objašnjava Veselinović.

I u Privrednoj komori Srbije (PKS) potvrđuju da su, zbog situacije u svetu, a posebno u Evropi, prilično ugroženi hemijska i metalska industrija, a u okviru nje proizvođači auto - delova koji uvoze sirovine i komponente za svoju proizvodnju iz ovih zemalja. Raspolažu informacijama da su određene firme iz tekstilne i hemijske industrije na neki način smanjile proizvodnju, jer su primarno bile orijentisane na rusko tržište, ali i dalje ne odustaju od njega. Očekuju da će za nekoliko meseci ta kriza da se prebrodi i tržište nastaviti da funkcioniše, uvereni su u PKS-u.

Leoni Wiring System Southeast d.o.o. Prokuplje

Tisza Automotive Senta

Privredna komora Srbije

Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije Beograd

Udruženi sindikati Srbije Sloga

Leoni

Draekslmeier

Tisza automotive

BMW

PKS

Željko Veselinović

globlana kriza elektronskih komponenti

niskobudžetna industrija Srbije

auto industrija

plaćena odsustva

prinudni odmor

Zakon o radu

prava radnika

otkazi

hemijska i metalska industrija

tekstilna industrija

hemijska industrija

nestašica sirovina